Briselski sporazum 10 godina kasnije: Od 'najvećeg dostignuća' do 'mrtvog slova na papiru'

Desetogodišnjica od potpisivanja Briselskog sporazuma tema je o kojoj se priča već danima. Konkretno, šta je od onoga što je tada dogovoreno do sada sprovedeno u praksi, a šta je ostalo samo "mrtvo slovo na papiru".

Onaj koji je parafirao Briselski sporazum u ime Beograda nije više predsednik Vlade, ali je i dalje ministar u njoj. Smatra da ono što je tada potpisao jeste najveće dostignuće posle Rezolucije 1244 i nešto opipljivo što su dobili Srbi na KiM. Ipak, napominje da i dalje čekamo na ispunjenje najvažnije stavke iz sporazuma.

"Ono što je bilo prva tačka u Briselskom sporazumu, a to je Zajednica srpskih opština, je pod velikim znakom pitanja. I baš zato je i danas važno da svi u Evropi i svetu razumeju zašto Srbija traži da formiranje ZSO bude prvi korak", ističe ministar spoljnih poslova u Vladi Srbije Ivica Dačić.

A taj korak je, kaže Dačić, uslov i za primenu najnovijih dogovora, kako onih iz Ohrida, tako i onih koji će uslediti u Briselu. Dobra stvar sa sporazumom iz 2013. je to što je omogućio početak normalizacije života na Kosovu, ali je problem što skoro ništa od započetog nije i dovršeno.

"Sloboda kretanja, nalepnice, ovo-ono... ali ljudi se kreću. Ranije ljudi sa Kosova i Metohije nisu mogli da se kreću kroz Srbiju. Puno je urađeno u obnavljanju ekonomskih kontakata, pogotovo na nivou malog i srednjeg biznisa. U jednom momentu to je dostiglo skoro 700 miliona, sad se kreće oko 500 miliona evra", kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Dačić: Formiranje ZSO prvi i odlučujući korak ka implementaciji Evropskog predloga

Iako Priština 10 godina uspešno izbegava obaveze preuzete u Briselu, poruke koje u poslednje vreme stižu sa Zapada deluju znatno odlučnije.

"Mogli smo da vidimo da je evroatlanska zajednica bila jasna kada je rekla da je Zajednica opština sa srpskom većinom uslov svih uslova da bi moglo da se pređe na sporazum o planu normalizacije odnosa", podseća Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu.

Osim šest tačaka koje se odnose na formiranje ZSO, Briselski sporazum ima još devet tačaka koje se tiču bezbednosti, sudske vlasti, izbora, energetike, kao i da nijedna strana neće blokirati drugu stranu na njenom putu ka Evropskoj uniji.