Da li prištinske institucije mogu da dobiju zeleno svetlo za ulazak u Savet Evrope i EU?

Vest da su privremene prištinske institucije najavile da će u decembru da apliciraju za članstvo za ulazak u EU odjeknula je među srpskim građanima.

Ništa manje iznenađenje nisu doživele i zemlje Zapadnog Balkana kada su  su Ukrajina, Moldavija i Gruzija gotovo preko noći postale zemlje kandidati.

Razlika između međunarodno priznate i nepriznate države

Privremene prištinske institucije sve nade su položile u neočekivan potez EU da, usred ruske invazije, odobri status zemlje kandidata Ukrajini i Moldaviji. Ipak, za razliku od Prištine, Ukrajina i Moldavija su prošle kratak put do nezavisnosti i tri su decenije, po sticanju iste, članice svih međunarodnih organizacija.

Ukrajina je svoju nezavisnost stekla referendumom održanim 1. decembra 1991. godine na kom su građani jednoglasno odlučili da se odvoje od raspadajućeg Sovjetskog Saveza i postanu nezavisna država. Izlaznost na izborima bila je 84 odsto i više od 90 odsto glasalo je "za", a na Krimu je "za" glasalo 55 odsto glasača. 

Sedam dana kasnije tadašnji ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk, beloruski predsednik Stanisalv Šuškević i sovjetski predsednk Boris Jeljcin potpisali su kraj SSSR-a i mirno se razdružili. Do kraja 1991. godine Ukrajinu kao nezavisnu državu priznale su sve države sveta.

U sličnom scenariju, Moldavija proglašava nezavisnost u avgustu 1991. godine i u mirnom razdvajanju od SSSR-a već početkom 1992. godine postaje međunarodno priznata država koja dobija svoju stolicu u Ujedinjenim nacijama.

Samim tim njihova težnja za priključenjem Evropskoj uniji legalna je i opravdana.

Kada je u junu EU Ukrajini i Moldaviji po hitnom postupku dodelila status zemalja kandidata, to je izazvalo talas ogorčenja na Zapadnom Balkanu.

Put do članstva u EU

I Moldavija i Ukrajina su daleko od ispunjavanja kriterijuma za ulazak u EU, ali ovde je važno napomenuti i ono najbitnije – to što je neka zemlja kandidat za ulazak u EU ne daje joj automatsko pravo za ulazak u Uniju. 

Da je zaista tako, najbolje znaju zemlje Zapadnog Balkana koje su u čekaonici već godinama, a neke i decenijama. U poslednjih 20 godina samo su dve bivše jugoslovenske republike, obe priznate i nezavisne države još od raspada zajedničke države, uspele da uđu u EU – Slovenija i Hrvatska.

Status zemlje kandidata imaju Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija i odnedavno i BiH. 

Da bi zemlja uopšte aplicirala za članstvo u EU i dobila status zemlje kandidata mora da pre svega bude međunarodno priznata zemlja. 

Proces je dug i zahteva ispunjavanje niza kriterijuma koje pred potencijalnog kandidata postavlja Evropska komisija. 

Na Balkanu, prva je za članstvo aplicirala Severna Makedonija 2004. godine, Crna Gora 2008. godine, zatim Albanija i Srbija 2009. godine dok je BiH to učinila 2016. godine.

Crna Gora i Srbija su najdalje odmakle otvorivši brojna pregovaračka poglavlja, a status zemlje kandidata su dobile prva Crna Gora 2010. godine, dok je Srbija dobila 2012. godine.

Trideset i pet pregovaračkih poglavlja potrebno je da se otvore da bi zemlje ušle u EU, a Srbija ih je otvorila ukupno 22 do sada. 

Severna Makedonija je prošla najtrnovitiji put i godinama se „mučila“ sa grčkom blokadom oko imena države, pa potom i sa bugarskom oko istorije i jezika. Kako Makedonci idu u paketu sa Albanijom, obe države su zajedno čekale početak pristupnih pregovora. 

Kada je Ukrajini i Moldaviji dodeljen status zemalja kandidata, to je izazvalo ogorčenje albanskih i makedonskih zvaničnika pa je EU odlučila da povuče novi potez. Naime, sredinom jula 2022. održana je prva Međuvladina konferencija o pristupnim pregovorima između EU i Albanije što je značilo početak pristupnih pregovora.

U najgorem položaju je Turska koja godinama stoji i čeka pokretanje sa mrtve tačke. Bosna i Hercegovina je takođe godinama bila potencijalni kandidat, iako je predala zahtev za članstvo još 2016. Nakon dobijanja upitnika od strane EU zemlja je godinu i po dana izgubila u trojezičnoj administraciji ispisujući hiljade odgovora. 

Ni konačno slanje odgovora 2019. godine nije bilo dovoljno, pa će BiH skoro tri godine kasnije, u oktobru 2022. dobiti od Evropske komisije zeleno svetlo odnosno uslovnu preporuku za status kandidata za članstvo u evropskoj zajednici država.

Država bez države - slučaj zvani tzv. Kosovo

Tzv. Kosovo nije priznalo pet država EU, a za bilo kakvu odluku koja bi vodila ka statusu kandidata moralo bi da se dobije konsenzus svih država članica Unije. 

Međunarodno pravno pitanje je i kako uvesti u članstvo Unije zemlju koja nije međunarodno priznata od svih država sveta i nema svoju stolicu u UN.

EU je ipak jednom učinila presedan, kada je pod svoje okrilje primila Kipar, de fakto podeljenu državu sa teritorijom pod turskom okupacijom koju ne priznaje niko osim Turske. 

Međutim, EU je i turskim Kipranima dozvolila da budu građani EU jer to je bio uslov da zemlja ostane – nepodeljena. Ovo je jedan od načina i da se posmatra slučaj Srbije i privremenih prištinskih institucija, da nam se dozvoli ulazak u EU u paketu, bez priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova od strane Srbije i da se Beograd i Priština pravno posmatraju kao jedna država kao u slučaju Kipra.

Savet Evrope 

I dok se 3. novembar označava kao Dan D za ulazak privremenih prištinskih institucija u Savet Evrope, prošlomesečna sesija tog tela koja se bavila istom temom završila je bez konkretnih zaključaka. 

Srbiju su tada podržale mnoge zemlje, ali je bio i određen broj država koji je tražio da se pokrene procedura učlanjenja tzv. Kosova u ovo telo EU i to bez posebnih uslova što je u suprotnosti kako sa međunarodnim pravom tako i sa Rezolucijom 1244.

Priština je, moglo bi se reći, svetlosnim godinama daleko od prijema u UN jer u ovom trenutku, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, za njeno članstvo bi glasale 83 države što je daleko od dvotrećinske većine koja je potrebna da prištinske institucije budu primljene u društvo 193 članice UN među kojima su Srbija, sve zemlje Zapadnog Balkana, ali i pomenute Ukrajina i Moldavija.

Ulazak u Savet Evrope ne znači zapravo konkretno ništa u smislu pristupanja Prištine Evropskoj uniji, jer je i Rusija donedavno bila, primera radi, član Saveta Evrope iako nikad nije imala nameru da pristupi EU. 

Savet Evrope je međunarodna institucija koja se bavi  ostvarivanjem osnovnih ličnih i demokratskih prava, koja je pre svega osnivač Evropskog suda pravde. 

Za privremene prištinske institucije bio bi ovo veliki korak i za Srbiju težak udarac, ali i dalje za našu diplomatiju nije sve izgubljeno čak i u slučaju da se ovakav potez desi.