Jedinstveno tržište stvara veliku priliku za ekonomski rast, inovacije i povećanu konkurentnost, ali i osigurava političku stabilnost
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je danas da Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja moćni simbol posvećenosti EU reformama širom Zapadnog Balkana i odlučnu želju za transformacijom i usaglašavanjem regionalne ekonomije standardima EU.
"Ova posvećenost nije samo deklaraciona, već se ogleda kroz grantove i povoljne kredite. Pomoću Plana rasta zemlje Zapadnog Balkana sprovešće fundamentalne reforme i stvoriti snažne veze kroz regionalna tržišta. U ovom procesu pristup finansijskoj pomoći je ključni element", rekao je Kovačevski otvarajući panel diskusiju lidera regiona u Skoplju na skupu "Zapadni Balkan i EU".
On je dodao da strategija dvojne integracije ne samo da ubrzava proces pristupanja Evropskoj uniji, već donosi i neposredne koristi regionu u vidu povećanje trgovine i investicija, poboljšana konkurentnost i poboljšana regionalna povezanost.
"Uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta je od vitalnog značaja iz dva ključna razloga. Prvo, ono igra ključnu ulogu u oslobađanju ekonomskog potencijala regiona, otvarajući vrata za lokalna preduzeća i radnike, i čineći ga privlačnijim za evropske investitore. Drugo, ovo tržište deluje kao odskočna daska ka jedinstvenom tržištu Evropske unije prihvatanjem i primenom standarda Evropske unije", rekao je Kovačevski.
Kovačevski je dodao da jedinstveno tržište stvara veliku priliku za ekonomski rast, inovacije i povećanu konkurentnost, ali i osigurava političku stabilnost, usklađujući zemlje regiona sa demokratskim vrednostima i zajedničkim principima upravljanja.
"To je više od samog tržišta, a koristi nisu samo ekonomske. One se protežu na jačanje diplomatskih veza, podsticanje regionalne stabilnosti i obezbeđivanje obećavajućih izgleda za Zapadni Balkan u okviru Evropske unije", rekao je Kovačevski.
Pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Džejms O'Brajen izjavio je danas u Skoplju, tokom susreta "Zapadni Balkan i EU", da će se na ovom skupu, pored ostalog, odlučivati o konretnim inicijativama od kojih bi korist imali građani ovog regiona i preduzetnici.
"Kao prvo, reč je o jedinstvenoj evropskoj platnoj zoni. Konkretno, to svakom pojedincu donosi uštedu od oko pet odsto svaki put kada se obavlja transfer novca u ovaj region i izvan njega. To je dobra vest za novčanike ljudi", rekao je O'Brajen.
Druga stvar su, kako kaže, takozvani "zeleni koridori", što je termin koji se odnosi na prioritetne puteve za prevoz važnih roba. O'Brajen je podsetio da su nedavna istraživanja pokazala da kamioni provode više od 80 odsto svog vremena čekajući na graničnim prelazima širom Zapadnog Balkana.
"Nemoguće je tako voditi posao koji zavisi od prelazaka preko granica. Uvođenje zelenih koridora omogućilo bi zemljama regiona da lako funkcioniše promet radne snage i preduzentištva ne samo ovde, već i u Evropi. To bi dovelo i do smanjenja troškova", naveo je O'Brajen.
Kako je najavio, danas bi trebalo da se radi na razvoju mehanizma primene, odnosno da se izbegnu stalni odlasci u Brisel time što bi, na kraju dana, postojala ideja u vrlo konkretnoj grupi ljudi koja će raditi na razvoju i primeni inicijativa o kojima se danas raspravlja.
"To je veoma važna stavka zato što ovdašnji lideri preuzimaju političke rizike i ja to izuzetno cenim i podržavam. Ima mnogo posla koji treba obaviti i očekujem da se vidi stvarni napredak", ocenio je O'Brajen.
Prema njegovim rečima, tokom ovog procesa, nijedna zemlja neće moći da blokira neku drugo tj. da uloži veto.
"Svaka zemlja sama obavlja svoj posao, možda u manjim grupama sa drugima, ali niko ne može da koči druge da idu napred samo zato što imaju neku međusobnu tačku sporenja. Svaka država koja bi pokušala tako nešto sama bi snosila posledice. Ako neko želi da sedi i gleda, onda je na građanima tih zemalja da odluče da li je njihovo političko rukovodstvo dobro za njih", poručio je O'Brajen.
Kako je istakao, današnji sastanak je istovremeno i obećanje da će učesnici skupa naporno raditi na primeni svega dogovorenog.
"U narednim mesecima proveravaćemo dokle se stiglo, ali očekujemo da uskoro vidimo opipljivu promenu po pitanju mogućnosti koje se pružaju građanima ovog regiona", naveo je O'Brajen.
Generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju EU Gert Jan Kopman rekao je da je Plan rasta ubrzao proces transformacije tržišta u regionu i ubrzao kretanje regiona ka EU i samim tim značajno podstakao proces pristupanja EU.
On je dodao da je međusobna integracija ključna, s obzirom na veličinu pojedinačnih privreda, kako bi se obezbedila maksimalna ekonomska korist.
Kopman je istakao da će carinske olakšice, bolja infrastruktura na granicama i integrisanje sistema registracije kompanija suštinski smanjiti troškove trgovine.
"Ovaj deo plana rasta takođe pruža značajne pogodnosti postojećim zemljama članicama, jer bi to bilo širenje unutrašnjeg tržišta, ne samo za vas, već i za EU27. Dakle, iz naše perspektive, veoma sam ohrabren radom koji ste preduzeli", zaključio je Kopman.
Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je danas da je plan Evropske unije o brzom razvoju Zapadnog Balkana velika šansa za ceo region, posebno za privlačenje stranih investitora.
Na panel diskusiji na samitu lidera Zapadnog Balkana i EU u Skoplju, Spajić je rekao da je boravio u Davasu i da je razgovarao sa 52 investitora iz Evrope.
Kako je rekao, oni su mu rekli da im je dosta lepih političkih poruka, već da žele da vide da novac iz EU dolazi u region.
"Oni žele da vide pravi razvoj regiona i žele da vide više angažovanja EU. I mislim da je plan rasta EU I to je zaista velika prilika za sve nas. Mislim da je plan rasta EU veliki signal", poručio je Spajić.
On je naglasio da bi cilj celog regiona trebalo da bude da svojim građanima obezbede prosek standarda u EU.
"To je signal da će ovaj region sigurno biti deo velikog tržišta, velikog tržišta EU, jer nije ista stvar ako ulažete u Crnu Goru, na primer, i ako nemate, ako imate nesigurnosti, da li će vaše tržište biti pola miliona ljudi ili pola milijarde ljudi. Znate, razlika je 1000 puta. Dakle, kao i svaki posao, očigledno, oni moraju da znaju da li će ovo biti da bude pola miliona ili pola milijarde. I manje neizvesnosti imaju,više volje bi morali da ulažu u Crnu Goru i sve naše zemlje", konstatovao je Spajić.
Naglasio je da Crna Gora definitivno podržava sve što je evropsko tržište i da će dati sve od sebe na svakom nivou, političkom, tehničkom, parlamentarnom.
"Potrebno je da se mi i ceo region što više približimo EU. Mislim da je zaista došlo vreme da postoji veliko interesovanje preduzeća širom EU za region. Ali kao što sam rekao, moramo ih ohrabriti", rekao je Spajić.
Dodao je da ceo regio treba da pošalje poruku zajedništva, a da je Crna Gora uvek spremna da pomogne susedima.
"Potrošili smo oko 200 miliona dolara za pomoć regionu i tome ćemo ostati posvećeni, ali sada smo fokusirani na to da region dovedemo do jedinstvenog tržišta", poručio je Spajić.
Premijer Crne Gore je posebno naglasio da treba da pojačamo infrastrukturne veze u regionu.
"Crna Gora, a i svi mi, smo u srcu Evrope, a zapravo nismo stvarno povezani sa Evropom. Infrastruktura je nešto što stvarn nedostaje. Mislim da neki ljudi zaboravljaju kako se razvila Nemačka. Ona se nije razvila zbog automobilske industrije, već zato što je prva izgradila autoputeve, odmah posle Drugog svetskog rata. Zato što je popravila svoje aerodrome. Zato što je popravila svoj železnički sistem. Zato što ima fantastičnu povezanost", poručio je Spajić.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.