Kada je o privredi reč, mišljenja su da će najviše pažnje biti posvećeno infrastrukturnim projektima.
Posle Pariza, kineski predsednik Si Đinping 7. i 8. maja boraviće u Beogradu. Stručnjaci navode da će na stolu biti čitav niz tema – od političkih, preko trgovinske razmene do infrastrukturnih projekata.
Poseta predsednika Sija Evropi, smatraju stručnjaci, jasna je poruka Kine Evropskoj uniji da uprkos problemima zbog zaoštrenih geopolitičkih dešavanja, ne odustaje od unapređenja i razvijanja odnosa na obostranu korist.
To što su uz Pariz, na mapi posete Budimpešta i Beograd, jasan je signal, kažu, da Kina Mađarsku i Srbiju smatra ključnim zemljama regiona i prijateljima, i da namerava da politički i ekonomski i dalje bude prisutna u ovom delu Evrope.
Za Srbiju, poseta u trenutku snažnih pritisaka na različitim frontovima može da bude i pokazatelj podrške moćnog i važnog prijatelja.
“Druga poseta predsednika Sija Srbiji pokazuje da se Srbija iz Pekinga i dalje vidi kao ključna država regiona, kao pouzdani partner i prijatelj Kine i pokazuje kinesku nameru da dalje razvija i podržava, produbljuje odnose sa našom zemljom", kaže profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović za RTS.
Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije ukazuje da Kina traži da se poštuju međunardone institucije.
“Kina traži uređenje sveta, a ne posebne slučajeve kao na Zapadu, ne promene međunarodnih institucija, tiho kroz G7, G20, neke elitističke varijante koje bi neformalno trebalo da upravljaju svetom, nego traži poštovanje međunarodnih institucija", rekao je Miletić.
Kada je o privredi reč, mišljenja su da će najviše pažnje biti posvećeno infrastrukturnim projektima.
"Ono što naravno predstoji jeste i početak primene sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom koji se očekuje od jula ove godine, tako da verovatno će se govoriti i o projektima u Srbiji u okviru Ekspa 2027. i tog šireg investicionog ciklusa koji se odnosi na ‘Skok u budućnost 2027‘“, ističe Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Iako trgovinska razmena Srbije i Kine ide uzlaznom linijom, pa je prošle godine premašila šest milijardi dolara, prednost je, logično, na kineskoj strani.
Naruku nam ne ide ni struktura izvoza koja se bazira uglavnom na sirovinama.
"Tu vidim prostor da se stvari poprave, da se i kroz kineske direktne investicije osnaži naša industrija, pre svega poljoprivreda, ali i drugi industrijski sektori", navela je Dragana Mitrović.
Bojan Stanić smatra da bismo u proizvodnji hrane mogli da napravimo pomak.
"Ukoliko bi moglo da se ide na višu fazu prerade, a pre svega u onome gde imamo ipak konkurentsku prednost na međunarodnom tržištu, a to je pre svega proizvodnja hrane. Ukoliko bi, na primer, mogli da se povećaju izvozni kapaciteti naše industrije koja proizvodi bezalkoholna pića, alkoholna pića, o vinima se često govori na primer kao jedan potencijal“, naveo je Bojan Stanić.
Pored prehrambene industrije stručnjaci ukazuju da možemo da ponudimo usluge u informacionim tehnologijama, jer smo tu bolji od drugih zemlja jugoistočne Evrope, a ne sme se zanemariti ni potencijal turizma, jer je kineskih turista sve više u našoj zemlji.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.