Dve poruke iz Tirane: Briselu stalo do Zapadnog Balkana, ali u jednoj tački Srbija 'štrči'

Dok zvaničnici Evropske unije hvale zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, što su se usaglasile sa deklaracijom u Tirani, predsednik Aleksandar Vučić tvrdi – "Nismo se saglasili, niti uveli sankcije Rusiji!"

Iako su tumačenja istog događaja dijametralno suprotna, jedno je očigledno – Briselu je stalo do ovog regiona više nego prethodnih godina.

Zato je Samit u Tirani organizovan da prenese dve važne poruke: prvu – da Brisel nije zaboravio Zapadni Balkan, i drugu – da se promovišu zajedničke politke EU, pre svega one u vezi sa ratom u Ukrajini.

"Veoma je dobro što su predstavnici Srbije bili na samom Samitu, jer bi prazna stolica uputila jednu oprečnu poruku, pre svega oko stava Srbije prema krizi u Ukrajini i posledicama krize u Evropi i Balkanu", kaže za UNU Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

A da Srbija i dalje "štrči" može da se pročita između redova, u tački četiri Deklaracije. Tu lideri Unije pohvaljuju partnere sa Zapadnog Balkana koji "već pokazuju svoju stratešku opredeljenost u pogledu poravnavanja sa Zajedničkim spoljnim i bezbednosnim politikama EU (ZSBP) i pozivaju one koji još nisu izvršili da to urade".

"Ti ostali koji nisu, ostala je samo Srbija, niko više. Na žalost. To nije nimalo udobna, ni prijatna pozicija, jer morate da objašnjavate zašto to niste uradili", ističe Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Da je rat u Ukrajini znatno izmenio vizuru Brisela ka ovom regionu potvrđuju i reči predsednika Evropskog Saveta, Šarla Mišela, koji je otvoreno rekao da je ovo prvi put da se EU prema regionu ponaša – geopolitički.

"To je veoma značajna poruka. Odnosno, da se region više ne tretira samo kroz želje država za učlanjenje u EU, već i da Unija ima svoj specifičan bezbednosni i geopolitički interes u regionu. Da je cilj EU, ako ne puna integracija u ovom momentu, što je prilično diskutabilno, onda da što više veže region za sebe", zaključuje Novaković.

To vezivanje Unija pokazuje i konkretnim potezima – novčanom podrškom od 165 miliona za srpski energetski sektor, otvaranjem više mogućnosti za građane i poslovne subjekte, kao i najavom sniženja cena rominga.