EK pohvalila napredak Srbije pojedinim oblastima, date preporuke

 Evropska komisija je u novom Izveštaju za 2023. godinu konstatovala napredak Srbije u određenim oblastima i dala preporuke koje bi Srbija trebalo da ispuni.
U radnoj verziji dokumenta, u koji je Tanjug imao uvid, konstatuje se da je postignut određeni napredak u oblasti pravosuđa, medija, borbe protiv korupcije, reformi javne uprave, u razvoju funkcionalne tržišne privrede, regionalnoj saradnji, a date su i preporuke šta bi još trebalo učiniti kako bi se Srbija u tim oblastima uskladila sa standardima EU.

Pravosudni sistem i borba protiv korupcije - veliki napredak

Kada se radi o pravosudnom sistemu, zaključeno je da je Srbija napravila važan korak ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa blagovremenim usvajanjem većine podzakonskih akata kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022. godine, dok još treba usvojiti dva zakona - o Pravosudnoj akademiji i o sedištima i mesnoj nadležnosti sudova. 

Takođe, konstatuje se da je većina preporuka Venecijanske komisije prihvaćena, kao i da bi određeni podzakonski akti trebalo da budu usvojeni do maja 2024. godine.
U borbi protiv korupcije ostvaren je ograničen napredak, između ostalog usvojene su i preporuke iz prethodnog izveštaja, a preduzeti su i koraci u cilju daljeg sprovođenja preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) u oblasti prevencije korupcije.

Došlo je do blagog povećanja broja novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali je broj novih optužnica opao, a dodaje se i da Srbija tek treba da usvoji nacionalnu antikorupcijsku strategiju i prateći akcioni plan.

Takođe, navodi se u dokumentu, potrebno je da se obezbedi uključivanje preostalih privremenih merila iz Poglavlja 23 i preostalih preporuka GRECO-a i da se stvore neophodni uslovi za implementaciju. 

Navodi se i da je korupcija rasprostranjena u mnogim oblastima i da postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou.

U borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija je postigla ograničen napredak u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka, posebno u otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.

Blago povećanje finansijskih istraga i oduzimanja imovine takođe se može primetiti u 2022. povećan je broj novih istraga i optužnica, a proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, još uvek nisu uobičajena praksa, navodi se u izveštaju koji obuhvata period od godinu dana.

Takođe, primećeno je i da su započeli pripremni radovi za sprovođenje analize uloge i prakse službi bezbednosti i Saveta za nacionalnu bezbednost u sprovođenju krivičnih istraga u vezi sa teškim i organizovanim kriminalom, ali i da postoji dobra saradnja sa CEPOL-om, Evrodžastom, Evropolom i INTERPOL-om, posebno u oblasti trgovine oružjem, droge i borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa visokog profila.

Sloboda izražavanja i Zakon o javnom informisanju

"Srbija treba da dodatno poveća tehničke, finansijske i kadrovske kapacitete Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi svoje dužnosti obavljalo na nezavisan način (uključujući i prostorije za smeštaj novog osoblja). Srbija bi trebalo da prilagodi svoj pristup od pristupa zasnovanog na pojedinačnim slučajevima na strategiju protiv kriminalnih organizacija, i od fokusiranja na slučajeve niskog ili srednjeg značaja na slučajeve visokog profila, sa ciljem da razbije velike i međunarodne organizacije i zapleni imovinu", navodi se u radnoj verziji dokumenta.

Kada se radi o slobodi izražavanja pohvaljena su dva nedavno usvojena zakona u okviru medijske strategije, Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima.

Ističe se da su policija i tužilaštvo brzo reagovale na nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara, ali da zabrinutost i dalje izazivaju slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima.

Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, posebno u kontekstu rata Rusije protiv Ukrajine, navodi se u izveštaju.

Što se tiče ekonomskih kriterijuma, u izveštaju se ističe da je Srbija na dobrom nivou pripremljenosti i da je ostvarila određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne privrede.

Nakon snažnog oporavka u 2021. od kontrakcije izazvane Kovidom-19, srpska privreda je usporila u 2022. godini, pod uticajem ekonomskih posledica ruskog rata protiv Ukrajine, posebno u pogledu rastuće inflacije kroz rastuće cene energije i hrane, navodi se u izveštaju.

"Inflacija potrošačkih cena je porasla 2022. i nastavila da raste početkom 2023. godine, što je dovelo do toga da centralna banka stalno pooštrava svoju politiku. Napredak je takođe postignut u pogledu usvajanja novih fiskalnih pravila. Održana je stabilnost bankarskog sektora, a rast kreditiranja je značajno usporen. Visoka inflacija pomogla je da se poboljša budžetski bilans u 2022. godini, uprkos značajnim kapitalnim transferima državnim energetskim preduzećima i daljim ad hok merama podrške", ističe EK.

Reforma javne uprave i upravljanja državnim preduzećima

Ocenjeno je i da su glavne strukturne reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima nastavile polako da napreduju, da je Srbija umereno pripremljena i da postigla je određeni napredak u suočavanju sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama unutar EU.

Naglašava se da se struktura privrede poboljšala, a ekonomska integracija sa EU je ostala visoka, ali da kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke još uvek ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.

"Javne investicije su ostale na visokom nivou sa ciljem rešavanja ozbiljnih infrastrukturnih nedostataka nakon godina nedovoljnog ulaganja. Mala i srednja preduzeća se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući neujednačenu igru  u poređenju sa velikim kompanijama i stranim investitorima", navodi EK.

Kada se radi o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, Srbija je u celini ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemljama kandidatima, potencijalnim kandidatima i susednim državama članicama EU.

"Odnosi sa Hrvatskom su se poboljšali. Odnosi sa Mađarskom su se dodatno intenzivirali. Generalno, Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji", navodi se.
Što se tiče sposobnosti da preuzme obaveze iz članstva u EU, Srbija je nastavila rad na usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u nekoliko oblasti, ocenjuje se u izveštaju i navodi da je klaster unutrašnjeg tržišta ključan za pripreme Srbije za zahteve unutrašnjeg tržišta EU i od velikog je značaja za ranu integraciju i razvoj Zajedničkog regionalnog tržišta.

Ocenjeno je i da je klaster konkurentnosti i inkluzivnog rasta, koji ima značajne veze sa Programom ekonomskih reformi Srbije, tehnički spreman za otvaranje.

"Srbija je nastavila da napreduje u svim oblastima u okviru ovog klastera, posebno kroz dalje usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i novim zakonom o upravljanju državnim preduzećima", navodi se u izveštaju.

Spoljni odnosi

Kada se radi o Zelenoj agendi postignut je napredak posebno na transevropskim mrežama, gde je Srbija napredovala u unapređenju svoje infrastrukture, kroz unapređenje radova na gasnom interkonektoru Srbija-Bugarska, kao i na klimatskim promenama, usvajanjem Strategije razvoja niske emisije ugljenika 2023-2030.

Ograničeni napredak je postignut i u oblasti klasifikacije prehrambenih objekata i objekata koji rukuju nusproizvodima životinjskog porekla, zapošljavanju dodatnog osoblja u Direkciji za zdravlje bilja, finansijske i budžetske odredbe u vezi sa osnovnim oblastima politike koje utiču na pravilno funkcionisanje sistema sopstvenih resursa.

Što se tiče klastera spoljnih odnosa, Srbija tek treba da finalizuje pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedno od početnih merila za Poglavlje 30, ali i da se uzdrži od uvođenja jednostranih trgovinskih mera bez prethodne konsultacije Komisije, u skladu sa svoje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

U oblasti reforme javne uprave postignut je ograničeni napredak, posebno kroz kontinuirani razvoj e-usluga, implementaciju politike e-uprave i dalje sprovođenje kurseva obuke za državne službenike.

U oblasti spoljne politike primećen je napredak u usklađivanju spoljne politike sa EU, navodi se i dodaje da se očekuje dalji napredak u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike.

Što se tiče migracija, Srbija je doprinela upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU i sarađivala sa EU, državama članicama EU i svojim susedima na sprovođenju Akcionog plana EU za Zapadni Balkan koji je Komisija predstavila u decembru 2022. 

Srbija je produžila na još godinu dana, do marta 2024, privremenu zaštitu ukrajinskim državljanima koji su pobegli od ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, navodi se u dokumentu i dodaje da je Srbija nastavila da primenjuje sporazum EU-Srbija o readmisiji i da vrši kontrolu i nadzora granica.

Srbija je postigla i značajan napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizne uslove za šest trećih zemalja, ali i dalje treba da nastavi da se usklađuje kako je navedeno u šestom izveštaju Komisije u okviru mehanizma za suspenziju viza iz oktobra 2023.

Potreba za većom posvećenosti Srbije u dijalogu sa Prištinom

Kada se radi o dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom uz posredovanje EU, ocenjeno je da bi Srbija trebalo da pokaže veću posvećenost, uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa sa Prištinom krenuo napred.

"Srbija treba da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju. Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da je na odnose sa KiM uticalo nekoliko kriza različitog intenziteta po brojnim pitanjima, sa napadom na policiju 24. septembra 2023. godine, što je, navodi se, predstavljalo najtežu eskalaciju u poslednjih nekoliko godina.

"EU očekuje da se počinioci uhapse i brzo privedu pravdi, a da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu. Ostale krize tokom izveštajnog perioda bile su izazvane pitanjima slobode kretanja, posebno registarskih tablica, nakon odluke kosovske vlade od 29. juna 2022. da sprovede ponovnu registraciju svih vozila sa registarskim tablicama izdatim na Kosovu. To je dovelo do tenzija u julu 2022. i nastavilo se postavljanjem barikada i kolektivnim istupanjem kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022", navodi se u izveštaju.

U dokumentu se pominje i organizovanje lokalnih izbora u četiri opštine na severu KiM, a nakon što su kosovski Srbi napustili institucije, za koje se ističe da je veoma niska izlaznost (3,47 odsto birača), pokazala je da oni ne nude dugoročno političko rešenje za ove opštine.

Ističe se da Srbija mora u potpunosti da istraži nasilje počinjeno nad trupama KFOR-a tokom protesta protiv preuzimanja dužnosti ovih gradonačelnika, kao i da imperativ ostaje da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu KiM.
"Potrebno je što pre održati vanredne lokalne izbore u sve četiri opštine, organizovane na potpuno inkluzivan način i uz bezuslovno učešće kosovskih Srba", naglašava se u izveštaju.

U izveštaju EK se poiminju i politički kriterijumi i da su u parlament ušle opozicione stranke koje su bojkotovale ranije izbore, ali da je politička polarizacija ostala vidljiva i da se dodatno produbila nakon tragičnih masovnih pucnjava početkom maja.  

Debate u Parlamentu obeležile su tenzije između vladajuće većinske koalicije i opozicije, a većina njegovih sednica saziva se uz najavu minimalnog roka od 24 sata, što bi trebalo koristiti samo u izuzetnim okolnostima.

"Parlamentarni poslovnik treba da se modernizuje i da se primeni kodeks ponašanja za rešavanje prekršaja članova parlamenta. Sve osim dve političke grupe konstruktivno su se angažovale sa Evropskim parlamentom u praćenju međupartijskog dijaloga i njegovog prelaska u novi proces parlamentarnog dijaloga", ocenjuje se u izveštaju.

U izveštaju se zaključuje i da su od otvaranja pristupnih pregovora Srbije u januaru 2014. godine, otvorena 22 od 35 poglavlja, uključujući sva poglavlja u klasteru 1 o osnovama i sva poglavlja u klasteru 4 o Zelenoj agendi i održivom povezivanju, kao i da su dva poglavlja privremeno zatvorena.

Srbija je u junu 2021. prihvatila revidiranu metodologiju proširenja, a kako se navodi ukupni tempo pregovora će i dalje zavisiti, posebno od tempa reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

"Vlada Srbije nastavila je da članstvo u EU proglašava svojim strateškim ciljem. Prethodna vlada je delovala u privremenom svojstvu sa ograničenim ovlašćenjima između februara 2022. i kraja oktobra 2022. kada je formirana nova vlada. To je uticalo na tempo reformi u 2022. godini, koji je ponovo ubrzan 2023. godine", navodi se.

Zaključuje se i da je Srbija prihvatila preporuke Komisije iz njenih izveštaja za 2021. i 2022. i da je ispunila početna merila za klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), kao i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.