Emanuel Žiofre: Beograd je pozitivno reagovao na Izveštaj EU

Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Emanuel Žiofre smatra da su vlast I predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozitivno reagovali na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u pregovorima sa EU, koji je on predstavio.

"Ima malih razlika između našeg i stava predsednika Vučića, ali on se generalno složio sa većinom stavova u izveštaju", rekao je u intervjuu Tanjugu, Žiofre i pozvao Srbiju da se pridruži sankcijama protiv Rusije.

Na pitanje da li su u Izveštaju predviđene neke sankcije za Srbiju, Žiofre je odgovorio da Izveštaj ne služi za kažnjavanje, već samo da pokaže da li stvari idu u dobrom pravcu ili ne.

Kako je naglasio ove godine u izveštaju Evropske komisije, zbog agresije Rusije na Ukrajinu, akcenat stavljen na uslađenost spoljne politike Srbije sa EU, gde je Srbija zabeležila najvći pad, pre svega zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji.

"Važno je da Srbija zauzme jasne stavove. Ovo je definišući stav u Evropi, poziv za buđenje, rat se vratio u Evropu, osećamo posledice u ekonomiji, energetici, protoku izbeglica. Očekujemo da svi naši partneri budu zajedno i ujedinjeni", rekao je Žiofre.

U pitanju je i sentiment, jer Evropa oseća da je ugrožena, rekao je on.

"Mi bismo voleli da Srbija promeni svoj stav. Srbija se juče pridružila 141 zemlji u UN da osudi agresiju Rusije i aneksiju regiona u Ukrajini pokrajine i na tome ćemo raditi sa vladom Srbije da nam se Srbija pridruži u osudi Rusije".

Očekujemo jedinstvo i da Srbija bude sa nama da se suprostavimo kršenju mirovne arhitekture Evrope, dodao je on. Insistiramo na činjenici da je i Evropi potrebna Srbija. Mi želimo da vidimo da je Zapadni Balkan uz nas u ovim teškim trenucima", poručio je Žiofre.

Evropska komisija napravila sveobuhvatnu i objektivnu analizu svega onoga što je Srbija napravila na putu ka EU i sa jedne strane, u nekim oblastima postiže napredak, dok u nekima nema pomaka, a nazadovanje je zabeleženo u usklađivanju sa spoljnom politikom EU.

"Izveštaj ističe da je Srbija napravila napredak u vladavni prava i pravosuđu, neki napredak je postignut i o oblasti borbe protiv korupcije, dok nije bilo napretka u medijima i Srbija treba da se posveti na radu na medijskoj strategiji", rekao je Žiofre.

On dodaje je ekonomija jedna od najsvetlijih tačaka izveštaja.

"Ekonomije je pokazala otpornost u kovid krizi, mada treba da napreduje u rerformama javnih preduzeća", naveo je Žiofre.

On je pohvalio angažovanost Srbije u regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima i konstatovao da je ostvaren napredak u odnosima sa Crnom Gorom. Konstatovao je da su do sada otvorena četiri poglavlja u vezi sa životnom sredinom i energetikom.

"Pomno ćemo slušati Srbiju u pogledu njenih energetskih potreba, treba da radimo zajedno i nastavimo tranzciju ka obnovljivim izvorima energije", istakao je Žiofre.

Srbiji i Zapadnom Balkanu je mesto EU

Evropska unija je budućnost Srbije, ali i svih zemalja Zapadnog Balkana.

"Zapadni Balkan pripada Evopi. Mi nudimo da svim tim zemljama da budu deo evropske porodice i da se pronađu evropska rešenje za evropske preobleme, da se pronađe mera mira, stabilnosti i prosperiteta za sve", rekao je Žiofre.

Pojačali smo angažman proširenja. Zajednička spoljna politika je važna, a sankcije Rusiji ključne. Znam da su komplikovane ali razmislimo o tome da je svrha da se zaustavi rat, poručio je on. On je istakao da Srbija i EU imaju ogromne zajedničke interese u ekonomiji.

Kako je naveo, prošle godine ukupna spoljnotrgovinska razmena je iznosila 32,2 milijarde evra, a strane direktne investicije 1,85 milijardi evra.

"Imamo ogromne infrasturkturne projekte, železnicu, bolnice, auto-puteve koje gradimo, pomažemo u pravosuđu, zaštiti životne sredine. Pomažemo i u najvažnijim pitanjima kao što je energetika i diversifikacija, energetska efikasnost", istakao je Žiofre.

EU pomaže Srbiju godišnje sa 200 miliona evra bespovratne pomoći, rekao je on i dodao da će tako i nastaviti da ulaže i narednih godina.

Kako je naveo, postoji i sistem povoljnih zajmova preko finansijskih institucijja, a EU je najveći donator i investitor, finansira rad od poljoprovrede do infrastrukture gde pomaže u gradnji gasnog konektora Srbija-Bugarska, železničkog koridora Beograd-Niš.

"Izvan ekonomije moramo da razmišljamo ko smo i gde živimo. Mi imamo tešku, ali zajedničku istoriju, sličnu kulturu, ovde se osećamo kao kod kuće. Imamo evropski identitet i ja ne sumnjam da Srbija i Zapadni Balkan tu pripadaju", rekao je Žiofre.

On je naglasio da je EU pojačala svoje angažovanje u politici proširenja, te da su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata, a da se to priprema i za Gruziju, a kandidaturu je dobila i Severna Makendonija, a priprema se i za BIH.

"Pojačali smo angažman proširenja. Zajednička spoljna politika je važna, a sankcije Rusiji ključne. Znam da su komplikovane ali razmislimo o tome da je svrha da se zaustavi rat. Razmišljajmo o običnim ljudima koji su pod vatrom u Ukrajini, da je šest miliona Ukrajinaca napustilo zemlju", poručio je Žiofre.