EP usvojio Rezoluciju o proširenju EU, Srbija pozvana da usaglasi spoljnu politiku

Evropski parlament (EP) je većinom glasova usvojio Rezoluciju o proširenju Evropske unije (EU) kojom se zaključuje da je proširenje najefikasnija spoljna politika EU i da je taj proces investicija u prosperitet kontinenta. Od Srbije se traži da se usaglasi sa spoljnom politikom EU.

Rezolucija, čiji autor je hrvatski evroposlanik Tonino Picula, usvojena je na plenarnoj sednici EP sa 502 glasda "za", 75 poslanika je glasalo protiv, dok je 61 je bio uzdržan. U delu Rezolucije o Srbiji traži se da se zemlja usaglasi za spoljnom politikom Unije i da uvede sankcije protiv Rusije.

Usvojenim amandmanom predviđeno je da se preispita finansijska pomoć Srbiji "kako bi se osiguralo da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima". Amandmanom se predviđa da ukoliko sankcije Rusiji ne budu uvedene, Srbija ne bi trebalo da napreduje na svom evropskom putu.

U toku debate komesar za proširenje Oliver Varheji je precizirao da treba pozvati Srbiju da pokaže napredak u demokratiji, vladavini prava i prihvati vrednosti i prioritete Unije.

On je dodao i da EU treba da "preispita sva sredstva EU za Srbiju u tom svetlu, posebno sve projekte koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicijskog plana za Zapadni Balkan, kako bi se osiguralo da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima EU".

Varheji je rekao i da je zajednička spoljna politika postala veoma važna u toku rata u Ukrajini, ali da brzina pregovora sa zemljama Zapadnog Balkana ostaje bazirana na napretku u temeljnim poglavljima pregovora za članstvo.

Sprečiti umor od proširenja

U tekstu Rezolucije se još preporučuje zemljama članicama da prekinu zastoj i umor od proširenja i da ožive proces.

Rezolucija predlaže Uniji da izradi novu strategiju proširenja, da definiše jasno svoje ciljeve u proširenju i da primeni institucionalne evropske reforme kao što je ukidanje jednoglasnosti pri prijemu novih zemalja članica. Kako se kaže, posebno zato što je EU dala status kandidata Ukrajini i Moldaviji i time otvorila proces proširenja ka Istočnom partnerstvu.

Vladavina prava treba da bude centar procesa, a svaka zemlja kandidat treba da bude ocenjena prema njenim ličnim zaslugama, piše o dokumentu.

Nova strategija treba da da "jasne rokove za završetak pregovora za članstvo na kraju ove decenije. Uvesti glasanje sa kvalifikovanom većinom za početak pregovora kao i za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Konačna odluka treba da bude doneta jednoglasno, ali ovakav način bi dao kredibilitet procesu i pokazao da neki problemi mogu biti rešeni preko pregovora za članstvo. Mi ne smemo da gubimo vreme", naglasio je Picula u obrazlažući tokom debate koja se održala sinoć na plenarnoj sesiji EP.

Rezolucija predlaže fazni prijem zemalja kandidata u evropske politike, inicijative i jedinstveno tržište, uključujući pristup do evropskih fondova, što bi dozvolilo građanima da osete koristi članstva u toku procesa pregovora.

Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće ni za zemlje članice, ni za ostale evropske institucije.

EP označio Rusiju kao 'sponzora terorizma'

EP je usvojio i Rezoluciju kojom je Rusija označena kao država-sponzor terorizma, u kojoj se navodi da su vojni udari na civilne mete "kršenje međunarodnog prava".

Jedan od autora predloga evroposlanik Vladimir Bilčik na Tviteru je naveo da je rezolucija usvojena većinom glasova.

"Ukupno je 494 poslanika glasalo za rezoluciju, 58 je bilo protiv, a 44 je bilo uzdržano. Parlament poziva članice EU da razviju pravne mehanizme da i dalje sankcionišu Rusiju", naveo je Bilčik, istakavši da je ponosan što je bio jedan od autora predloga.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pozdravio usvajanje Rezolucije Evropskog parlamenta navodeći da Rusija mora da bude izolovana na svim nivoima, prenosi Rojters. Britanska agencija, međutim, napominje da je ovaj potez EP dobrim delom simboličan i da Unija nema pravne mehanizme da podrži odluku Evropskog parlamenta.