Žizofre: EU će pomoći Srbiji da se izbori sa klimatskom i energetskom krizom

Na "Dijalogu o klimatskim promenama", koji je danas organizovan u susret UN samitu o klimi COP27, predstavljen je Digitalni atlas klime Srbije, a šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio da se suočavamo sa dvostrukom krizom - klimatskom i energetskom i da će EU podržati Srbiju konkretnim akcijama, da prevaziđe obe.

Predstavljen Digitalni atlas klime Srbije

"Kao što je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, EU će pružiti direktnu budžetsku podršku u iznosu od 165 miliona eura da se izbori sa energetskom krizom. Paralelno sa time EU podržava Srbiju i da poveća svoju energetsku efikasnost u javnim i privatnim objektima i poveća udeo obnovljivih izvora energije", naveo je Žiofre.

Istakao je da EU pozdravlja povećanu klimatsku ambiciju Srbije i poziva da se donesu dugoročne strategije za klimatsku neutralnost do 2050. godine, saopštila je Delegacija EU.

U okviru Dijaloga prvi put je predstavljen Digitalni atlas klime Srbije, a reč je o onlajn platformi koja na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka daje uvid u trenutne i buduće promene klime kako za celu teritoriju Srbije, tako i za konkretne lokacije.

Ovi podaci su javno dostupni, a omogućavaju bolju procenu ranjivosti i planiranje mera prilagođavanja na klimatske promene.

Digitalnom atlasu klime Srbije se može pristupiti na linku: https://atlas-klime.eko.gov.rs .

Kako bi podstaklo sve relevantne aktere u društvu da se uključe u aktivnosti koje Srbiji mogu da pomognu da adekvatno i blagovremeno odgovori na izazov klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine održalo je "Dijalog o klimatskim promenama".

Događaj je organizovan u partnerstvu sa Timom Ujedinjenih nacija i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, uoči globalnog klimatskog samita Ujedinjenih nacija - COP27 u Egiptu.

UN će nastaviti da podržava Vladu Srbije u povećanju ciljeva smanjenja emisije CO2

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob osvrnula se na to što je Srbija povećala ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida do 2030. i 2050 godine.

"Dok je zakonodavni okvir za to na snazi, neophodno je ubrzati aktivnosti i uskladiti ih na svim nivoima - u opštinama, za i sa građanima, sa preduzećima, industrijama, trgovinom i poljoprivrednim sektorom. U vrlo kratkom vremenskom roku, dok se bavimo energetskom krizom, prioritet treba da bude efikasnija potrošnja energije za grejanje i hlađenje. Time će se smanjiti emisije ugljen-dioksida, kao i potrošnja prirodnih resursa i povećati konkurentnost privrede", rekla je Žakob.

UN će, kaže, nastaviti da podržava Vladu Srbije u ovom nastojanju, promovišući pravedan pristup tranziciji, osmišljavajući rešenja i politike koje imaju cilj da niko ne bude izostavljen.

Ona je istakla da je borba protiv klimatskih promena najurgentniji izazov našeg vremena, i da kao takva mora biti u centru strateških planova i investicija nove Vlade.

To će, kako je pojasnila, otvoriti višestruke mogućnosti za preduzeća, doneti korist i dobrobit građanima, ali i osnažiti mlade da izgrade novu budućnost u ovoj zemlji.

Srbija se obavezala da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto do 2030. godine.

Da bi to ostvarila, kako su istakli učesnici nacionalnog dijaloga, neophodno je sprovesti brojne aktivnosti, a najpre napuštanje fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora energije, kao i prelazak na cirkularni model ekonomije i smanjenje otpada.

To će istovremeno doprineti da se poboljša kvalitet vazduha, vode i zemljišta, i unapredi zdravlje i blagostanje stanovnika Srbije.

Takođe, proizvodi i kompanije iz Srbije biće konkretniji na tržištu EU i globalno.

Privatni sektor može da odigra značajnu ulogu

Učesnici i učesnice Dijaloga naglasili su da privatni sektor može da odigra značajnu ulogu u ovoj zelenoj transformaciji privrede i društva u Srbiji, kao i da sprovođenje EU Zelene agende za Zapadni Balkan može u velikoj meri da pomogne u ovoj tranziciji.

Na događaju je istaknuto da je za pravednu zelenu tranziciju, od koje će imati koristi svi građani i građanke, potrebno dodatno finansiranje, ne samo iz donatorskih sredstava, već i kroz zajmove banaka, i upotrebom inovativnih načina finansiranja kao što su zelene obveznice.

Govorilo se i o neophodnosti blagovremenog prilagođavanja na klimatske promene kako bi se zaštitili ljudski životi i sprečila šteta po imovinu, infrastrukturu i privredu. Najavljeno je da se do kraja ove godine očekuje nacrt prvog Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene u Srbiji.

Učesnicima nacionalnog Dijaloga se obratila i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, a putem video poruke i glavni pregovarač Predsedavanja COP 27 ambasador Mohamed Nasr.

Takođe, u panelu o međunarodnom i evropskom kontekstu klimatskih akcija učestvovao je ambasador Egipta u Srbiji Basel Salah.

U diskusijama o tome šta je potrebno preduzeti kako bi Srbija smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i na vreme se prilagodila na izmenjene klimatske uslove učestvovali su predstavnici nadležnih ministarstava u Vladi Srbije, Delegacije EU, agencija UN-a u Srbiji, međunarodnih finansijskih institucija, kao i privrede, naučne zajednice i mladih.

Konferencija država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime - COP27 biće održana od 6. do 18. novembra 2022. godine, u egipatskom gradu Šarm el Šeiku.

Glavni cilj ovogodišnjeg samita o klimi je da ubrza prelazak sa pregovora i planiranja akcija za klimu na njihovo sprovođenje u praksi, kao i da podstakne zemlje širom sveta da se obavežu na dodatno smanjivanje emisija GHG do kraja ove decenije.

Naime, prema procenama UN, smanjenje emisija GHG na koja su se zemlje do sada obavezale nije dovoljno da se rast globalne temperature zaustavi na 1,5 stepen.

Ovu granicu, prema procenama naučnika, čovečanstvo ne bi smelo da pređe ukoliko želi da izbegne najgori scenario klimatskih promena, koji bi ugrozio opstanak živog sveta na Zemlji.

Dijalog o klimatskim promenama održan je uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz pomoć partnera kao što su Delegacija EU u Srbiji, Vlade Švajcarske, Švedske i Japana, Zeleni klimatski fond (GCF) i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).