EU i ukidanje sankcija Prištini: Stručnjaci za UNU govore šta porezi Brisela znače za Srbe na Kosmetu

Iako je Vjosa Osmani još u decembru prošle godine najavila da će se potpuno ukinuti kaznene mere Evropske unije prema takozvanom Kosovu, veći deo sankcija je još uvek na snazi. Postavlja se pitanje šta znače signali koje Unija šalje Prištini, i da li će imati uticaj na život Srba na Kosovu i Metohiji?

Prošle godine, 17. decembra, Osmani je rekla da ima "sjajnu vest", a to je da će se sankcije takozvanom Kosovu ukinuti. I dok su jedni slavili, drugi su kritikovali - ali mesec i po dana kasnije, sankcije su i dalje tu. Istoričar Stefan Radojković smatra da Unija ne želi da podrži prištinsku administraciju dok se ne uveri da će se ponašati u skladu sa interesima unije.

Bezbednosna procena Euleksa: Situacija na severu Kosmeta mirna, ali izazovi ostaju

Srbije nema na listi: SAD suspenduju vize za 75 zemalja, na spisku Crna Gora, Albanija, BiH

"Može se reći da su oprezni u svom pristupu ka prištinskoj administraciji, da ne veruju u potpunosti da će prištinska administracija biti saradljiva sa institucijama Evropske unije. Iz tog razloga oni verovatno čekaju da li će doći do reizbora Vjose Osmani ili možda nekog drugog kandidata za predsednika prištinskih institucija i da li će zapravo vlada Aljbina Kurtija pokazati kredibilitet i stabilnost, da bi oni na institucionalnom nivou imali sagovornika", istakao je Radojković.

Petar Milutinović sa Instituta za evropske studije kaže da ukidanje sankcija nije bezuslovno, kao što su se politički akteri u Prištini nadali, već, objašnjava, takozvano Kosovo mora da ispoštuje demokratski princip, kako bi imalo finansijsku korist.

CIK u Prištini objavila polovične "konačne" rezultate: Nije potvrđen izbor devet poslanika Srpske liste

Cakoli: Odluka CIK-a da ne objavi konačne rezultate za Srpsku listu nezakonita i proizvoljna

"Ono što je osnovni preduslov jeste to da postoji jedan funkcionalan, operativan politički sistem koji će omogućiti da se poštuje makar osnovni bazični institucionalni poredak. Dakle, da imate i većinu i manjinu u parlamentu i u lokalnim skupštinama, da se uspostavi jedan bazični osnovni demokratski princip. Nakon što se to uspostavi, onda ćete imati i finansijsku podršku Evropske unije, odnosno Evropske komisije koja je uslovljena upravo tim napretkom u domenu uspostavljanja institucija", navodi Milutinović.

Zadržano 15 predsednika biračkih odbora zbog sumnje na izbornu krađu u Mališevu

A koliko sa sankcijama gubi srpski narod u našoj južnoj pokrajini? 

Radojković smatra da Evropska unija želi da vrati Kurtija u okvire briselskih sporazuma. Kako je rekao, uslovno rečeno je predviđena integracija srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistema, ali u okviru Zajednice srpskih opština. Pitanje je da li će Unija biti u mogućnosti da natera Kurtuja na dogovorene okvire iz 2013. i 2015. godine. Ukidanje sankcija Milutinović vidi kao priliku da se iz Plana rasta odvaja određeni iznos da se uspostavi stabilizacioni institucionalni mehanizam političkog sistema u  južnoj srpskoj pokrajini.

Manipulacija glasovima na Kosmetu: U Prizrenu određen pritvor za 23 osobe

"To je ono što je osnovni i dobronamerni cilj Brisela, odnosno Evropske komisije. Ona želi da i Srbija i Kosovo rade u svom najboljem interesu, u smislu da normalizuju odnose, ali da to bude na jednoj demokratskoj proceduralnoj institucionalnoj bazi", zaključio je Milutinović.

Ono što je izvesno, kažu poznavaoci, Evropska komisija će i nakon ukidanja sankcija, ali i posle dodele finansijskih sredstava, pratiti situaciju i doslednost u poštovanju dogovora, odnosno da li finansijska sredstva odlaze na pravo mesto ili u sivu zonu.

EU odložila odluku o otvaranju Klastera 3: Podstiče se Srbija da nastavi sa reformama

Da li ćemo ikad biti primljeni u EU: Sagovornici UNE objasnili zašto Srbija stoji na svom evropskom putu