Godinu dana od rampe za srpsku robu na KiM: Koje su posledice 'gledanja kroz prste' Prištini

Punih godinu dana Srbi na Kosovu ne mogu da kupuju srpsku robu zbog zabrane uvoza koje su uvele privremene prištinske institucije. Za isto vreme gubici kompanija iz Srbije zbog blokade narasli su na minimum 215 miliona evra, ali se procenjuje da su oni i mnogo veći zbog nerealizovanja ranijih ugovora i prinudnog preusmeravanja robe na druga tržišta.

Prazni rafovi tamo gde su bili proizvodi iz Srbije. Ni posle godinu dana prodavnice na severu nisu uspele da nađu zamenu za robu koju su kupci, zbog kvaliteta i niže cene, najčešće pazarili.

Zbog zabrane uvoza kompanije su morale da se snalaze i pronađu druga tržišta. Čak i one multinacionalne, koje proizvode u Srbiji, morale su da promene plasman, pa roba sada stiže preko Crne Gore ili Severne Makedonije. Vrlo brzo ispostavilo se da blokada ne odgovara ni firmama na Kosovu.

„Kada je odluka doneta, prvo je važila za sve proizvode iz Srbije. Onda je velikim pritiskom poslovnog sveta sa Kosova da se to promeni jer njihova industrija, prerađivačka je veoma zavisila od uvoza repromaterijala, poluproizvoda, sirovina iz Srbije koji se ugrađuju u gotov proizvod i ondaje posle nekoliko meseci ta odluka  preinačena i sada ona važi samo za te gotove proizvode“, objašnjava za UNU savetnik predsednika PKS Nenad Đurđević.

Stano o zabrani uvoza srpske robe na KiM: Svi u okviru dijaloga treba da se uzdrže od jednostranih koraka

Odluka vlasti u Prištini da zabrani slobodu kretanja robe protiv je Cefta sporazuma, ali i sporazuma o pridruživanju koji je tzv. Kosovo potpisalo sa EU.

„Ta mera je sporna iz mnogo razloga. Za početak je sporna zato što je protivpravna, doneta je samo usmeno, ne postoji akt Vlade koji se tako nešto zabranjuje, već je samo usmena i na osnovu toga se sprovodi. Ona povređuje čitav niz obaveza koje Kosovo ima i u odnosu sa partnerima. U suprotnosti je s nastojanjem da se promoviše ekonomska regionalna saradnja, pre svega kroz procese kao što su Berlinski proces“, ističe politikolog Ognjen Gogić.

Iz EU po ko zna koji put stiže isti komentar da "obe strane, šta god da rade, treba da se drže sporazuma postignutih u okviru dijaloga", na šta je direktor Kancelarije za KiM uzvratio pitanjem: "Od čega tačno da se Beograd uzdrži? Od zahteva da naš narod ima osnovne životne namirnice?"