Istraživanje House of win – Srbija se kreće u dobrom smeru, Ratko Mladić je heroj

Prema rezultatima istraživanja ove agencije Srbija ide u dobrom smeru za 41,1 odsto populacije, u veoma dobrom smeru za 15,7 procenata, dok 26,2 odsto i 10,3 odsto u pogrešnom i veoma pogrešnom smeru, a 4,4 odsto misli da stoji u mestu i 2,3 procenata građana ne zna odgovor na ovo pitanje.

Kada su ponuđene dve opcije, između toga da li je Ratko Mladić heroj ili zločinac – za 76 odsto građana Srbije on je ocenjen kao heroj, dok 24 odsto misli da je zločinac.

Zakon o istopolnim brakovima podržava tek 19 odsto populacije, dok se 81 odsto protivi ovoj ideji.  

Način sprovođenja ankete je kombinacija telefonskog intervjua (CATI) uz dopunu online anketiranja na reprezentativnom uzoraku od 1174 ispitanika starijih od 18 godina. Uzorak je obuhvatio 28 gradova i 114 opština na teritoriji Južne – Istočne Srbije (bez Kosova), Vojvodine, Šumadije – Zapadne Srbije i Beograda, a ispitanici su ciljano targetirani po polu, starosti i geografskoj raspoređenosti. Od toga 53,3 odsto žena, a 46,7 odsto muškaraca je učestvovalo u istraživanju.

Istraživanje se takođe odnosilo i na aktuelna pitanja u državi kada su u pitanju politička opredeljenost, ekonomija, šta je dobro uradila trenutna vlast za svoje vladavine, ali i koji odnos imaju prema Rio Tintu, iskopavanju litijuma i blokadama.

U Srbiji se svi razumeju u fubal i politiku

Veliki je procenat onih koji su rekli da će sigurno izaći na sledeće izbore, njih 35,3 odsto. Verovatno da – 17, 8 odsto, ne sigurno – 9.2, verovatno ne – 11, 5 procenata, a veliki je procenat onih koji još uvek nisu odlučili, 26.2 procenata glasača.

Doktror političkih nauka i programski direktor agencije House of win Bogdan Stojanović, objašnjava za UNU da je istraživanje rađeno u decembru i da ti procenti variraju i to baš najviše u segmentu izlaznosti, a i bližilo se vreme referendumu.

"Kada uporedite istraživanja sa realnom izlaznošću najviše varira, jer ljudi često neće da vam kažu. Za razliku od toga kada ih pitate za političke stranke, tu ima jako malo odstupanja. Kod nas generalno svi se razumeju u fudbal i politiku i ljudi jedva čekaju da izađu, da imaju utisak da odlučuju o nečemu. Kod nas ljudi nisu politički obrazovani, ali su politički involvirani i postoji velika zainteresovanost za politiku. I prosto kažu vam da će izaći na izbore, a onda padne jača kiša i neki procenat neće otići da glasa. Tako da mislim da je ova povećana zainteresovanost između ostalog zbog referenduma, a i nismo dugo imali gradske izbore, a uvek je i veća zainteresovanost kada imamo ovako spojene izbore i na nivou grada, kao i predsedničke i parlamentarne", kaže. 

Visok procenat onih koji sebe smatraju opoziciono nastrojenim, njih 31,3 odsto, ne znači baš mnogo u Srbiji, jer paradoksalno manjina koja sebe vidi kao pristalice vlasti, 46,1 odsto dobija izbore. Neopredeljenih je 22,6 odsto.

"I sva prethodna istraživanja daju slične cifre, jer kad vi pitate osobu da li podržava aktuelnu vlast ili ne - manje više dobijate iste odgovore. Problem je što ta cifra od 31 odsto opozicioni orijentisanih, ide ta cifra i do 40 odsto u zavisnosti od toga kada se radi istraživanje, ne znači da će taj procenat biti kanalisan za izbore kroz opozicione stranke. Kada bi ih pitali konkretno za stranke, taj procenat ne bi bio tako veliki. Vlast mnogo bolje kanališe tu energiju koju imaju oni koji podržavaju vlast, iako to de facto i de jure jeste jedna velika manjina (46,1 odsto prema ovom istraživanju), ali to na izborima bude većina", kaže Stojanović.

Protesti, blokade i Rio Tinto

Srbija izlazi na proteste poslednjih pet godina skoro svakog vikenda. Razlozi i organizatori bili su različiti. Poslednje blokade i protesti su angažovali veći broj ljudi, jer su građani prepoznali opasnost koju donosi iskopavanje litijuma sa sobom, ali se negde prepoznaje "zamor materjala" kada su u pitanju protesti i blokade.

Tako na pitanje koji je vaš stav o aktuelni protestima i blokadama koje se održavaju subotom?  većina građana kaže da ne podržava proteste njih 37,3 odsto. Protesti su doneli rezultat jer su zahtevi ispunjeni – 28,6 procenata, da treba nastaviti proteste sa novim zahtevima misli 22,7%, a stav nema 11,4% građana.

Ali kod pitanja iskopavanja litijuma i dolasku Rio Tinto u Srbiju, većina od 35,5 odsto kaže da treba sprečiti iskopavanje po svaku cenu, iskopavanje možda, ali kada se završe studije štetnosti po životnu sredinu – 26,8%, stav nema 24,4% građana, a da treba vršiti iskopavanja jer će država imati profit i nova radna mesta veruje 13,3% anketiranih. 

"Nisu ljudi na dugme i ne možete vi tražiti od ljudi po hladnom vremenu tražiti da se pojavljuju na nekim blokadama svake subote. Niti više znate koje su blokade u pitanju. Normalno je da postoji tendencija da sve manji i manji broj ljudi izlazi jer se rasipa energija. Druga stvar je i da ljudi ne vide rezultat od tih blokada, a i stvar je dezorganizacije onih koji organizuju blokade, jer oni ni ne znaju šta da rade posle toga kada blokada uspe, pa konfuzije u zahtevima, a postoje i sukobljene grupacije unutar tih grupa koje organizuju blokade ... Onda dovodite u zabludu te ljude koji dolaze na blokade, jer oni više i ne znaju zašto dolaze. Krenuo je protest protiv Rio Tinta, a došlo se do zahteva o REM-u, do te mere su išli u paradoks sa organizacijom blokada i normalno je da se vremenom energija raspe. A imalo smo i praznike (u vreme kada je rađeno istraživanje)", objašnjava Stojanović iz Hose of win.

Srbi se zadovoljavaju malim stvarima

Građani Srbije misle da je aktuelna vlast odlično uradila posao kada su ekonomske teme u pitanju. Na pitanje "Šta je pozitivno uradila vlast u Srbiji?" najbolje su ocenjeni izgradnja puteva i infrastrukture 23,3%, plate i penzije, ekonomska situacija podržava 14,7 procenata i otvaranje fabrika, investicije 11,6%.

Očuvanje Kosova je izgleda ostalo u zapećku prema mišljenju građana jer svega 4,4 odsto misli da je aktuelna vlast uradila nešto po ovom pitanju.

Ali kada govorimo o tome da li su mesečni prihodi u domaćinstvu dovoljni da pokriju mesečne životne troškove – 47,7 odsto ispitanika kaže da jesu, dok 39,8 odsto kaže da nisu, a 15,5 odsto nije želelo da odgovori. 

"Kada se rade istraživanja, ekonomske teme su one teme na kojima ova vlast jako dobro stoji, što je paradoks. Da li se ljudi sada zadovoljavaju malim stvarima, ne znam. Neko, na primer, dovede fabriku u Kraljevo i zaposli 4000 ljudi, ti ljudi rade za 250 ili 300 evra i taj čovek je zadovoljan. To je paradoks. Da li on ne zna za bolje ili je nešto drugo u pitanju, ne bi sada ulazio u to. To su podaci koji su tačni, iza kojih stojimo. Da smo radili to istraživanje u Francuskoj, verujem da bi rezultati bili lošiji. Pitanje je koliko se vi zadovoljavate – da li je ako imate da jedete to znači da ste zadovoljni? Mislim da to ima veze sa tim koliko ljudi očekuju od vlasti i države, a mi smo naviknuti kao siromašna zemlja da se zadovoljavamo malim stvarima", navodi Stojanović.