Lajčak i Eskobar podnose izveštaj: Nema naznaka da će Kurti ispuniti zahteve

Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar su iz Prištine pre nekoliko dana otišli prilično razočarani jer su na predloge za deesakalaciju stanja severu Kosova, u odgovorima premijera Aljbina Kurtija dobijali zahteve pod kojima deeskalacija može da se ostvari.

Aljbin Kurti je u poslednjim objavama optužio međunarodne izaslanike da u Prištinu dolaze sa zahtevima Beograda, kao i da njegova vlada ima drugačiji stav prema njima, prenosi Kosovo-online.

Ističe i da će insistirati na prisustvu specijalnih snaga policije na severu i da se one ne mogu smanjiti sve dok, kako kaže, "srpske kriminalne grupe" ne napuste Kosovo ili se "ne suoče sa pravdom".

Na zahtev za održavanje vanrednih izbora na severu, tvrdi da je prethodno potrebno uspostaviti pravno okruženje i ambijent.

'Priština da povuče specijalce, London podržava nove izbore na severu KiM i uspostavljanje ZSO'

Za vraćanje dijalogu i početak ozbiljnog rada na formiranju Zajednice srpskih opština, Kurti zahteva sprovođenje poslednjeg sporazuma iz Brisela i potonjeg sporazuma iz Ohrida.

U Prištini još nemaju odgovor za formiranje Zajednice srpskih opština. O nacrtu te organizacije, Kurti je govorio juče u Skupštini, pozivajući opoziciju da se prvo dogovore o principima, pa da onda krenu u pisanje nacrta Statuta Zajednice.

Kurti i dalje pominje hrvatski model za prava nacionalnih manjina, odnosno prava Srba, odbacujući već predstavljeni nacrt Upravljačkog tima.

Neočekivano se u pripremni proces formiranja zajednice uključio i premijer Albanije Edi Rama, koji je na svoju ruku, bez konsultacija sa Prištinom i Beogradom, podneo svoj predlog nacrta Statuta.

'Ozbiljan i visokokvalitetan dokument': Pohvale iz EU za Ramin predlog za formiranje ZSO

Albanci na Kosovu oprečno reaguju na predlog Edija Rame. Iz vladajućeg Samoopredeljenja kažu da nisu videli nacrt premijera Albanije, Opoziciona Demokratska partija smatra da ga treba podržati, a Demokratski savez da je samo vlada u Prištini nadležna za takve predloge.

S druge strane, mediji na albanskom ne ustručavaju se da objave moguće sankcije koje slede Aljbinu Kurtiju i njegovim saradnicima zbog nesaradnje sa međunarodnom zajednicom. Među sankcijama je i zamrzavanje vizne liberalizacije sa EU, iako još nije zaživela.