Lodola: Zapadni Balkan od strateškog značaja za NATO, situacija na Kosovu osetljiva

Šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, brigadni general Pjerluiđi Lodola, koji je u decembru preuzeo tu dužnost, izjavio je danas da je Zapadni Balkan od strateškog značaja za NATO, kao i da su bezbednost i stabilnost u regionu od presudnog značaja za bezbednost širom Evrope i celog evroatlantskog područja.

On je za Tanjug, u prvom intervjuu za domaće medije od stupanja na dužnost, rekao da je to istaknuto u Strateškom konceptu NATO-a objavljenom na samitu u Madridu 2022, a što su lideri Saveza podvukli i na samitima u Vilnjusu i Vašingtonu 2023. i 2024. godine. Prema njegovim rečima, nesumnjivo je da je region napravio značajan napredak od sukoba 90-ih.  

Srbija na putu ka EU: Ključne reforme i usklađivanje sa sankcijama za napredak u pregovorima

Stručnjaci analiziraju za UNU: Ponovo izbori, novi premijer ili tehnička vlada - šta je izvesnije?

"Ipak, postoje razlozi za brigu, poput secesionističkih pretnji u Bosni i Hercegovini, osetljive bezbednosne situacije na Kosovu, kao i usporenog procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pored toga, pojedini strani akteri iskorišćavaju postojeće ranjivosti uz pomoć sajber i hibridnih pretnji, uključujući i kampanje dezinformacija čiji je cilj širenje podela", rekao je Lodola.

Kako je rekao, u ovakvom okruženju, redovna komunikacija i transparentnost su neophodni i od velike važnosti i dodao da NATO ostaje u potpunosti posvećen podržavanju pružanju podrške stabilnosti kroz politički dijalog i praktičnu saradnju sa svojim partnerima na Zapadnom Balkanu, zahvaljujući svakodnevnim aktivnostima naše kancelarije, naporima KFOR-a, kao i delovanjem NATO štaba i kancelarije za podršku u Sarajevu.

Na pitanje kako vidi odnose Beograda i Prištine, Lodola ističe da se stabilnost u regionu zasniva se na tome da sve strane biraju diplomatiju umesto nasilja, kao i da NATO nastavlja da u potpunosti podržava dijalog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine pod okriljem EU, za koji kaže da je jedini okvir za rešavanje otvorenih političkih pitanja, uz poštovanje prava svih zajednica.  

"Ukoliko želimo da idemo napred i postignemo napredak, važno je da Beograd i Priština ispune postojeće dogovore i suzdrže se od jednostranih postupaka i provokativne retorike koji povećavaju tenzije. Obe strane moraju pokazati fleksibilnost prilikom pravljenja neophodnih kompromisa. Ovo je presudno za trajnu bezbednost na Kosovu i regionalnu stabilnost", rekao je Lodola.

Kako kaže, imajući sve to u vidu uloga KFOR-a ostaje ključna za održanje stabilnog okruženja koje omogućava pomake na političkom planu.

"Misija NATO-a KFOR, koju trenutno vodi moj zemljak, general-major Enriko Barduani, nastavlja da izvršava svoj dugotrajni mandat zasnovan na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, kroz pružanje doprinosa sigurnom i bezbednom okruženju i slobode kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu, u svakom trenutku, nepristrasno, i uz blisku koordinaciju sa Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS), u skladu sa njihovim odgovarajućim ulogama po pitanju pružanja bezbednosti", rekao je on.

Govoreći o bezbednosnoj situaciji i izazovima na severu, Lodola ističe da KFOR duže od dve decenije igra vrlo važnu ulogu u očuvanju sigurnog i bezbednog okruženja za sve ljude koji žive tamo, kao i da je do današnjeg dana ostao osnovni faktor stabilnosti.

"Bezbednosna situacija na severu Kosova je i dalje osetljiva. Tokom prethodne tri godine, bili smo svedoci ponavljajućih tenzija, a u nekim situacijama i nasilja. KFOR pomno prati situaciju kroz okretno, fleksibilno i vidljivo prisustvo na terenu i kroz svoje svakodnevne aktivnosti, među kojima su patrole i kontakti sa lokalnim zajednicama. Nakon napada 2023. godine, NATO je doneo odluku da rasporedi dodatnih 1.000 vojnika na Kosovu, što je najveće pojačanje ove misije u prethodnoj deceniji. Ono je omogućilo KFOR-u da utrostruči broj patrola i učetvorostruči prisustvo na severu Kosova, što doprinosi sprečavanju dalje eskalacije", rekao je on.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, KFOR broji preko 4.300 pripadnika iz 29 zemalja, među kojima su članice i partneri NATO-a.

Dodaje i da je u ovom mesecu KFOR dobio privremeno pojačanje u vidu više od 200 vojnika iz italijanske mehanizovane pešadijske brigade "Sassari", koje će biti raspoređene kao odgovor na sva relevantna dešavanja u bezbednosnom smislu, uključujući i tokom izbornog perioda.

"Naša misija KFOR spremna je da preduzima sve neophodne mere za održanje sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu, što će nastaviti da radi nepristrasno, u skladu sa svojim mandatom Ujedinjenih nacija. Bilo koja promena brojčanog stanja KFOR-a zasnivaće se na uslovima na terenu, a ne na unapred definisanim rokovima", rekao je on.

Naglašava i da između KFOR-a i Vojske Srbije postoji redovna interakcija na različitim nivoima i kao primer navodi redovno održavanje sinhronizovanih patrole duž administrativne linije.

"Pored toga, komandant KFOR-a je u redovnom kontaktu s načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Milanom Mojsilovićem. Redovna i otvorena komunikacija su od ključnog značaja za očuvanje transparentnosti, informisanosti o situaciji i uzajamnog poverenja, i značajno doprinose očuvanju bezbednosti širom regiona", rekao je Lodola.

Vučić se oglasio nakon odluke o pomilovanjima: "Odgovornost nije prazna reč"

Na pitanje kako ocenjuje saradnju Srbije i NATO i da li bi ona mogla da se unapredi, Lodola naglašava da NATO i Srbija više od 18 godina, odnosno od osnivanja Kancelarije u Beogradu 2006. godine, razvijaju obostrano korisno partnerstvo kroz politički dijalog i praktičnu saradnju u brojnim domenima, uz potpuno poštovanje politike vojne neutralnosti Srbije i u skladu sa zahtevima i potrebama Srbije.

"Zajedno smo postigli mnogo stvari u različitim domenima, od naučne saradnje do vojne obuke i upravljanja posledicama prirodnih katastrofa", rekao je brigadni general.

Kao primer te saradnje, on ističe da poslednjih 10 godina naučnici NATO-a i Srbije sarađuju na planu energetske i ekološke bezbednosti i sajber odbrane, da su istraživači iz Srbije doprineli uspehu projekta DEXTER, u ovkiru kojeg je razvijena tehnologija senzora za identifikaciju skrivenog oružja i eksploziva na javnim mestima, poput javnog prevoza ili aerodroma.

"Ova vrsta praktične saradnje pomaže da se zaštite ljudi i sačuvaju životi. Radujem se što mi je data prilika da i ja pružim svoj doprinos daljem razvoju ovog partnerstva, između ostalog i kroz komunikaciju srpskom javnošću i predstavljanjem obostranih koristi saradnje NATO-a i Srbije", rekao je on.

Prema njegovim rečima, zajednički napori na informisanju javnosti o koristima saradnje NATO-a i Srbije, uključujući javne događaje i druge aktivnosti, mogu da pomognu u boljem razumevanju opsega i dobrobiti partnerstva.

"Komunikacija sa srpskom javnošću kroz redovni dijalog nastavlja da bude od presudnog značaja. Mi u NATO vojnoj kancelariji za vezu u Beogradu smo u potpunosti posvećeni našoj ulozi u ovom važnom procesu", rekao je Lodola.

Kaže i da NATO aktivno prati kampanje dezinformacija i propagande u regionu, čiji je cilj da "seju" podele i podrivaju naše demokratije i našu sposobnost da delujemo i reagujemo.

"Protiv lažnih narativa borimo se uz pomoć činjenica, naših vrednosti i konkretnih mera, koje su pokazatelji spremnosti i solidarnosti NATO-a. Na primer, tokom pandemije COVID blisko smo sarađivali sa drugim međunarodnim akterima, među kojima su Evropska unija, G7 i Ujedinjene nacije, redovno smo komunicirali sa slobodnim i nezavisnim medijima kako bismo objašnjavali ulogu NATO-a u pružanju podrške borbi protiv globalne pandemije i sa njom povezanih dezinformacija, i obaveštavali javnost o našim aktivnostima, uključujući putem vebsajta NATO-a, društvenih mreža i digitalnih platformi, kao i drugih redovnih aktivnosti", rekao je on.

Kao ključne elemente saradnje Srbije i NATO Lodola podvlači saradnju u okviru programa Partnerstvo za mir koja obuhvata nekoliko ključnih elemenata koji su odraz naših zajedničkih interesa i ciljeva. U tom pogledu, on izdvaja vrlo važnu ulogu odbrambene i bezbednosne saradnje.

"Otkako se pridružila Partnerstvu za mir 2006. godine, Srbija blisko sarađuje s NATO-om na unapređenju svojih odbrambenih sposobnosti kroz različite programe. Vojska Srbije koristi ove mogućnosti za obrazovanje i obuku, učestvuje u međunarodnim vežbama i mirovnim misijama UN i EU, zahvaljujući veštinama koje njeni pripadnici razvijaju kroz ovo partnertsvo", rekao je sagovornik Tanjuga.

Klačar: Nova vlada realnija opcija, izbori ne bi doveli do smirivanja situacije

Podseća i da je saradnja u okviru programa Nauka za mir i bezbednost takođe značajna i ističe još neke značajne vidove saradnje, a koji se tiču spremnosti civilnih aktera u odnosu na vanredne situacije i odgovora na katastrofe.

"Zajedničke vežbe, poput vežbe odgovora na prirodne katastrofe 'Srbija 2018', značajno unapređuju našu sposobnost za odgovor na prirodne nepogode i vanredne situacije. Pored toga, naša saradnja uključuje pružanje humanitarne pomoći, kao što se videlo iz pomoći koju je Srbija pružila Sloveniji tokom poplava 2023. godine. Povrh toga, vođenje aktivnog političkog dijaloga je od velikog značaja. Redovni sastanci na visokom nivou i posete zvaničnika NATO-a Srbiji doprinose obostranom poverenju i transparentnosti", rekao je on.

Govoreći o modernim bezbednosnim pretnjama, on kaže da se u okviru partnerstva fokusiramo i na nove izazove kao što su sajber pretnje, dezinformacije i terorizam i da u tom smislu, ekspertiza koju NATO poseduje može biti od pomoći Srbiji po pitanju unapređenja otpornosti na ove rizike.

"Program Partnerstva za mir omogućava fleksibilan pristup za saradnju NATO-a i Srbije uz potpuno poštovanje njene politike vojne neutralnosti. Skoro dve decenije saradnje u sklopu našeg partnerstva, pokazale su nam da možemo postići obostrano korisne rezultate, koji su od dobrobiti i za Srbiju, a i doprinose regionalnoj stabilnosti", rekao je Lodola.

Lodola je istakao i da je tokom karijere imao privilegiju da služi na brojnim pozicijama i lokacijama, što mu je dalo priliku da stekne široko iskustvo i da upozna različite regione, među kojima je i ovaj deo Evrope.

Prema njegovim rečima, to što je diplomirao političke nauke, pomoglo mu je da dalje produbi razumevanje međunarodnih odnosa i regionalne dinamike.

"Nakon toga, imao sam priliku da ovo akademsko obrazovanje nadogradim obavljanjem različitih funkcija i zadataka, uključujući i na Zapadnom Balkanu. Takođe, kao Italijan, prirodno sam zainteresovan i povezan s ovim područjem. Naše zemlje se međusobno smatraju susedima i imamo dugu zajedničku istoriju koja seže dalje od stvari poput mode, hrane, sporta i automobila", rekao je Lodola.

Govoreći o karijeri, objašnjava da su njegovi prvi zadaci van zemlje bili u misiji NATO-a KFOR, gde je prvi put služio u Dečanima, a drugi put u okolini Peći i da je tokom tih zadataka naučio mnogo toga o složenosti ovog regiona i narodima koji tu žive.  

"To iskustvo je ostavilo značajan uticaj na mene, zbog čega ga se tog perioda često i s osećajem velikog poštovanja rado setim. Između ostalog, imao sam čast da posetim mnoge istorijske lokalitete i duhovne znamenitosti, kao što je Pećka patrijaršija, gde sam upoznao pokojnu igumaniju Fevroniju, jednu veoma posebnu osobu. Spokojno okruženje manastira, skroman život u njemu i gostoprimstvo sveštenstva ostavili su na mene neizbrisiv utisak. Čuvanje ovakvih svetinja predstavlja više nego puku zaštitu građevina", rekao je on.

Dodaje da je suština je u podsticanju mira, razumevanja i zajedničkog osećaja ljudskosti, kao i da je prilikom posete manastiru Visoki Dečani, lično imao prilike da vidi  predanost Italijana u snagama KFOR-a čiji je zadatak da štite manastir, kao i celokupnu posvećenost osoblja KFOR-a obezbeđivanju sigurnog i bezbednog okruženja za sve zajednice.

"Sve ovo mi je pomoglo da bolje razumem izazove i specifičnosti ovog regiona. 
Sada, kao šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, osećam se počastvovano što sam se vratio u ovaj deo Evrope, posebno imajući u vidu važnu ulogu koju ima Srbija za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu", rekao je Lodola.

Naglašava da NATO visoko ceni svoje dugotrajno partnerstvo sa Srbijom i da je njegov cilj da se nadoveže na odličan posao svojih prethodnika tako što će doprineti transparentnom i konstruktivnom odnosu koji poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije, a istovremeno podržava saradnju u oblastima od zajedničkog bezbednosnog interesa za Srbiju i NATO.

"Radujem se bliskoj saradnji sa mojim srpskim partnerima u Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu odbrane, Vojsci Srbije i drugim institucijama, a sve u cilju podrške daljem razvoju partnerstva NATO-a i Srbije, što je od ključnog značaja za regionalnu stabilnost i našu evroatlantsku bezbednost. Zato želim da vam se zahvalim na ovoj prilici da vam predstavim i podelim naše stavove. Za nas je važno da otvoreno komuniciramo o poslu koji radimo zajedno, pošto je saradnja koju imamo izuzetno značajna za izgradnju sigurnije i prosperitetne budućnosti za sve", rekao je Lodola.

Ističe i da je na Srbiji odluka gde i u kom smeru želi da razvija partnerstvo sa Alijansom.

"Moja kancelarija je upravo i osnovana iz tog razloga, kako bi pružala podršku ovom procesu. Na zahtev Srbije, sprovodimo niz zajedničkih aktivnosti sa ciljem jačanja bezbednosnih i odbrambenih kapaciteta, struktura i institucija Srbije, a sve u okviru NATO programa Partnerstvo za mir kom se Srbija priključila 2006. godine", zaključio je Lodola.

Popović: Za odbranu srpskih interesa važno da Srpska lista osvoji svih 10 mandata na izborima

Vučić potpisao sa Konrad sporazum o nastavku partnerstva za industrijski razvoj Srbije