Merkelova priznala greške: Rusija je bila agresivna, obrambeni budžet nedovoljan

EU kakvu je Angela Merkel, bivša nemačka kancelarka, ostavila iza sebe odlazeći za te pozicije, kao da više ne postoji. Rat u Ukrajini je doveo do energetske krize, recesije, svađe Evropljana sa Rusima ali i do najvećeg vojnog sukoba na tlu evropskog kontineta posle Drugog svetskog rata.

Merkelova je gajila dobre odnose sa Putinom

Iako u penziji, Merkelova i dalje s vremena na vreme odgovara na pitanja šta bi bilo kad bi bilo. Često se čuju optužbe na njen račun, da je mogla uraditi više ili bolje, iako je sasvim jasno da odavno nešto nije bilo u redu sa Unijom ukoliko odlazak jednog lidera može da donese toliko potražnje za njenim greškama.

Ipak, Merkelova priznaje da je grešila, pre svega u svojoj politici prema Rusiji.

Poznato je da je gajila dobre odnose sa aktulenim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Oboje su deo svog života proveli u Istočnoj Nemačkoj, i sigurno je da je Merkelova, po godinama provedenim tamo, kao Istočna Nemica mnogo bolje razumela bivšeg agenta KGB-a koji je radio u istoj toj Nemačkoj, nego bilo ko drugi od evropskih lidera.

Vezala ih je, između ostalog, i generacijska bliskost, osim što je sa Putinom mogla da razgovara na ruskom, dobro je razumela godine Hladnog rata.

Žali što se više nije izdvojeno u obrambeni budžet

Merkelova sada kaže: "Trebalo je da reagujemo brže na agresivnost Rusije".

Rusku operaciju na Krimu 2014. godine EU je propatila gotovo mlakim reakcijama, ali izgleda da za to se najviše krivi bivša nemačka kancelarka koja se kaje, kako kaže za "Cajt", nije i pored odgovarajućih zahteva NATO, uspela da se izbori za povećanje budžeta za vojsku na dva odsto BDP-a.

„CDU i CSU su bile jedine koje su to uopšte imale u svom programu. Ali trebalo je svakako brže reagovati na agresivnost Rusije“, kazala je ona.

Sa druge strane, Merkelova kaže da Severni tok 2 ne smatra greškom jer bi, smatra, zabrana izgradnje tog gasovoda značila u tom trenutku "opasno pogoršanje klime sa Rusijom".

Nemačku zavisnost od ruskog gasa ne vidi samo kao posledicu projekta zajedničkog gasovoda. I ona vidi svoje krivce, prvenstveno u činjenici da su Norveška, Velika Britanija i Holandija isporučivale manje gasa Nemačkoj. To je u neku ruku Nemačku gurnulo u energetsku zavisnost od Rusije.

Iako odavno se drži dalje od politike, iskusna političarka tvrdi da je rešenje krize u Ukrajini - za pregovaračkim stolom.

Nije želela da objasni pod kojim uslovima bi pozdravila mirovni sporazum Moskve i Kijeva, ali je samo poručila da odbija „nametnuti mir“.