Od 'uzmi ili ostavi' do pregovaračkog okvira: Šta Srbiji donosi evropski predlog?

Dok predsednik Vučić ističe da nema priznanja nezavisnosti Kosova niti njegovog članstva u Ujedinjenim nacijama, iz redova opozicije koju čine Dveri, Zavetnici i Novi DSS pozivaju na proteste jer navode da je evropski plan prečica za prekrajanje državnih granica.

Beogradu je evropski plan za normalizaciju odnosa sa Prištinom prezentovan po principu "uzmi ili ostavi", rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Svako "ostavi" za Srbiju bi značilo - prekid evropskih interacija i povlačenje investicija, pa je plan koji su prvi izložili Emanuel Makron i Olaf Šolc prerastao u novi pregovarački okvir.

„Reč je o tome da ne želim i ne može da se razgovara o međusobnom priznanju i o ulasku Kosova u UN. Za sve ostalo sam otvoren. Kad ste za pregovaračkim stolom, ne može bez vas da se odlučuje o vašoj koži. A kad niste za pregovaračkim stolom, a bili bismo izbačeni unapred da smo sve to tako olako odbacili i odbili kako to neki mnogo pametno olako govore, a nikada nikakvu odgovornost nisu imali, a i kada su imali ništa nisu uradili“, poručio je Vučić.

A oni koji bi predlog odbili kažu da su pregovori u Briselu bili samo "prva runda kuvanja žabe". Navode da bi potpis na francusko-nemački plan zapravo bio potpis za secesiju južne srpske pokrajine, a da otvorenu podršku "patriotskom bloku" pružaju kako druge poslaničke grupe, tako i građani.

„Nije to samo državotvorna opozicija, čak i deo nekadašnje evropske opozicije, pro-evropske, znaju da se sa nekim stvarima čovek ne može igrati i mislim da, zapravo znam da to neće proći. Ovo su istorijska vremena i ovo će se sve istorijski rešiti. Pozivao ja na proteste ili ne, protesta će biti. Ljudi, ne možemo tako olako da pomislimo da neko može da prizna secesiju naše južne pokrajine i da stavi hipoteku na našu budućnost“, smatra lider Novog DSS-a Miloš Jovanović.

Za političke analitičare pak, u Briselu je došlo do pomeranja dijaloga sa mrtve tačke. Ipak, nagoveštavaju da do dugoočekivane "normalizacije odnosa" može doći tek nakon formiranja Zajednice srpskih opština.

„KiM i status srpskog naroda i ambijent u kome se razgovara nije isti kad imate ili nemate zajednicu. To je prethodno pitanje i sve to najbolje odslikava američka reakcija - oni instistuiraju na zajednici i nema pomaka ako se ne formira ZSO“, kaže bivši diplomata Zoran Milivojević.

A korak o kome se mnogo priča - formiranje Zajednice srpskih opština nije jednostavan, naveo je predsednik Vučić, i dodao da je uveren da Kurti taj korak u skorije vreme neće dozvoliti. 

Ipak, sve oči uprte su u 18. mart kada se u Skoplju nastavlja nova runda pregovora