Podela Kosova na albansko i srpsko: Stara ideja u novom ruhu ili neprihvatljivo rešenje?

Gostujući u emisiji Reaktor na UNA televiziji, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izneo ideju o podeli Kosova.

"Ja sam uvek govorio da Kosovo treba da se podeli na srpsko i albansko, da je to realan oblik, da je to nešto realno što postoji na terenu", rekao je on, uz opasku da niko drugi o tome ne želi ozbiljno da govori.

Time se zaboravljena i napuštena ideja ponovo dospela u prvi plan. Koliko je, međutim, ona realna i moguća uz trenutnu politiku rešavanja kosovskog problema?

Svaki drugi scenario, Prištini celo Kosovo ili ono pod suverenitet Srbije je, kaže Dačić, nemoguć i neće biti dopušten. Drugima je ipak ideja o podeli takva – nemoguća i neprihvatljiva.

"Da neko zaista misli da može da dobije neku vrstu naše južne pokrajine, sama po sebi je pogrešna ideja, ali hajde hipotetički da zamislimo da tu ima nečega. Ali ako neko zaista misli da može da dobije tu podelu, da će mu iko sa Zapada dati, ili Albanci, zaista malo poznaje međunarodne odnose i način na koji funkcionišu velike sile, prvenstveno zapadne sile", smatra Dušan Jovanović iz DSS-a.

Da je predlog razgraničenja i podela u suprotnosti sa interesima Srbije, smatraju i predstavnici stranke Zavetnici. Time bi, kažu, Srbija izgubila polugu da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Etničko razgraničenje ne može da obezbedi dugoročni mir, ono bi otvorilo vrata novom rasparčavanju Srbije i poslužilo kao uzor ostalim separatističkim pokretima u regionu, pa i Srbiji. Autonomna pokrajina Vojvodina ili Raška oblast. Mi smatramo da je iracionalno razgraničavati se sa nacionalnim manjinama, jer bi to dovelo do stvaranja više hiljada država u svetu", kaže član Predsedništva Srpske strane Zavetnici Danijel Igrac. 

Ideja o podeli Kosova nije nova, sada je samo podgrejana novim izjavama. Šansa da se ona ipak nađe na pregovaračkom stolu u trenutnim okolnostima je, čini se, mala i gotovo nemoguća.

"Podsetimo da je to bila jedna od opcija o kojoj se razgovaralo još u vreme Tačija. Imala je neke elemente real politike, međutim bojim se da nije realno. Nemci su i tada i sada imali tvrd stav i nisu sami, mislim da Englezi podržavaju nemački stav, a to je da treba priznati realnost kada je reč o KiM uključujući nove granice na Balkanu, a nove granice podrazumevaju Srbiju bez KiM“, rekao je za UNU diplomata Zoran Milivojević.

Kada bi ta tema i bila na stolu, u pitanje bi se dovela sudbina briselskog dijaloga i ceo kontekst pod kojim se trenutno rešava kosovski čvor.

"Mislim da čak ni Zapad nema interesa sada da se vrati na tako nešto, dakle da otvara jednu novu fazu dijaloga, jer oni preko ovog dijaloga koji se sad vodi pod okriljem EU kontrolišu politički proces na ovim prostorima i drže pod kontrolom kosovsko pitanje", smatra Milivojević.

Po ovom pitanju godinama već izostaje i društveni i, kao što smo čuli, i politički konsenzus.

Bez prognoze da li bi dobio većinu za iznet stav, Dačić kaže da bez obzira na put, Srbija bez sumnje nastavlja da brani svoj nacionalni i državni interes.