Saga se nastavlja: Kada će biti rešena zavrzlama oko beogradskih izbora?

Taman kada se učinilo da je rešena zavrzlama oko datuma beogradskih izbora, predlogom predsednika Srbije da oni budu održani 2.juna, sada deluje da ništa nije gotovo. Opozicija poručuje da datum nije toliko važan, koliko da se obezbede uslovi za održavanje izbora.

Bez obzira na to da li će Beograđani na izbore početkom juna ili nekog drugog dana, opozicija traži da se pre toga sprovede niz mera.

'Srbija protiv nasilja' traži leks specijalis pre ponovljenih izbora u Beogradu

Napominju da nije reč o licitaciji datumima, već uslovima koji moraju da se ispune, baziranim na izveštajima ODIHR-a, CRTE i nalazu opozicionih stranaka.

"Ukoliko misli da može da ispuni uslove, pozivam ga da to pokaže i da onda idemo na izbore. Mi želimo izbore u roku koji omogućava da se ovi zahtevi ispune. I nemojte nas dovoditi u tu situaciju da licitiramo sa datumima, kao što radi onaj koji je pokrao", kazao je Radomir Lazović.

Ne zadugo, stigao je i odgovor predstavnika vlasti na opozicione zahteve.

"I ubuduće u Srbiji narod će odlučivati ko će biti deo Vlade. Poslanici liste 'Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane' neće glasati da Ćuta, Lazović ili bilo ko od njih budu ministri, iz prostog razloga što, kako kaže, ni narod na izborima nije glasao za to. Vređanje je građana Srbije kada se Crta i Proglas predstavljaju kao nekakvi objektivni, nezavisni i samostalni politički entiteti, a ne kao deo jedne te iste političke grupacije. Sve danas iznete zahteve opozicija Dragana Đilasa oličena u Mariniki Tepić, Milošu Jovanoviću, Radomiru Lazoviću i ostalima, može da ostvari kada pronađe mandatara koji će da ih predloži da kao ministri uđu u Vladu, a onda i 126 poslanika koji će u Skupštini Srbije da glasaju za njihov izbor i sve ostale genijalne ideje koje su danas predložili", rekao je Milenko Jovanov.

Ono što opozicija traži su, uglavnom, odranije poznati zahtevi, kažu u CESID-u, ali je rok od dva i po meseca do beogradskih izbora suviše kratak.

"Može se, ako ništa drugo, započeti sa nekih od ovih aktivnosti. Neki od ovih predloga jesu čak i u skladu sa preporukama koje je dao ODIHR vezano za unapređenje izbornih uslova u Srbiji. Međutim, sami proces sređivanja biračkog spiska zahteva određeno vreme", kaže Slađana Komatina ispred 'CESID-a'.

Svuda se opozicija zalaže za bolje izborne uslove, pa je tako i u Srbiji već tri decenije, kaže sociolog Vladimir Vuletić. Sadašnji zahtevi da im se dodele mesta u ministarstvima, kaže, su izvrtanje demokratskih procedura.

"Ono što je suština da vi, malo po malo, osvajate i pokušavate da stignete, da se priblažite nekakvom idealu. Ovakva vrsta zahteva je nešto što je potpuno nerealno u situaciji kada je opozicija imala jednu trećinu glasova na parlamentarnim izborima", kazao je Vuletić.

Bojkot izbora ovog puta opozicija nije pominjala, kao što je to bio slučaj sa terminom 28.aprila. Kažu da sada čekaju hoće li vlast izaći u susret njihovim zahtevima, pa će onda odlučivati da li je bojkot opcija.

Vučić: Beogradski izbori biće održani 2. juna