Sastanci u Parizu bez uspeha: Pat-poziciju Beograda i Prištine ponovo raspliće Vašington

Čestitamo 11.11. svima koji slave! Te 1918. vesti iz Francuske obradovale su ceo svet, potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, a i danas su, bar u Srbiji, vesti iz te zemlje u centru pažnje.

Posle susreta sa Emanuelom Makronom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, u odvojenim sastancima, razgovarali su sa predstavnicima Evropske unije Žozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom. 

Iako je želja Brisela bila da razgovorima smanje tenzije između Beograda i Prištine, na osnovu izjava posle sastanaka, reklo bi se da se to nije dogodilo.

Umesto bilo kakvog dogovora, Vučić i Kurti ostali su na početnim pozicijama. Predsednik Srbije kaže da ne vidi kompromisno rešenje "jer Priština odbija racionalno da se ponaša", i protivno Briselskom sporazumu.

„Teško je pronaći racionalan predlog u trenutku kada vi znate ko je kriv, znate da je to Kurti, a znate da ima zaštitu veoma moćnih zemalja koji mu kažu 'samo ti teraj svoje'. Tako da, šta može da uradi Borelj? Šta može bilo ko od njih? On može da sprovede šta god hoće, bukvalno šta hoće, uvek će imati podršku Nemačke i Velike Britanije“, rekao je Vučić.

Prištinski premijer uzvraća da "više neće nuditi ustupke" Beogradu koji, kako kaže, podrazumevaju "podelu po etničkim linijama". 

Zvaničnom Beogradu, opet, ne odgovara francusko-nemački predlog za rešenje Kosova.

"Osnove francusko-nemačkog plana za Srbiju su neprihvatljive, jer plan polazi od toga da je Kosovo nezavisno. Srbija ne može da podrži političko rešenje o tome kako Kosovo kao nezavisna država treba da izgleda, ako za nju to pitanje nezavisnosti nije rešeno“, objašnjava ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Pat-poziciju će, po svemu sudeći, ponovo da raspliće Vašington. Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručuje da Priština mora da ispuni zahteve po pitanju registarskih tablica i formiranja Zajednice srpskih opština, ali i da je povlačenje Srba iz kosovskih institucija "beskorisno".

„Oni kad kažu da Kurti mora da prihvati odlaganje rešenja tablica, to znači da ne naplaćuje kazne, ali to znači da oni očekuju da će se održivo rešenje naći za pregovaračkim stolom. Kada kažu Beogradu da Kurti ima tu obavezu za ZSO, onda se podrazumeva da je upravljački tim srpske strane predao neki dokument“, rekao je za UNU Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Za samit u SAD, na kome bi se postigao konačan sporazum između Beograda i Prištine, zalaže se i prištinska opozicija. To traži lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, a predlaže i da se odloži odluka o tablicama i intenzivira dijalog sa Srbima kako bi se oni vratili u prištinske institucije.