Srbi sa severa KiM i Albanci sa juga Srbije: Mladi koji svoju sreću žele daleko od rodnog mesta

Sa izborima ili bez njih, život Srba na severu Kosova i Metohije i Albanaca na jugu Srbije neće biti bolji - to je stav predstavnika nevladine organizacije Aktiv i Centra za demokratiju iz Bujanovca. Istraživanje koje su sproveli krajem 2022. pokazuje da više od 70 procenata mladih ne vidi tamo svoju budućnost.

Srbi sa severa Kosova i Metohije i Albanci s juga Srbije žele da svoju sreću potraže daleko od rodnog mesta. Na Kosovu je ključni razlog bezbednost i nestabilna politička situacija, a u Bujanovcu - nezaposlenost. Rezultate istraživanja o životu na jugu Srbije i na Kosmetu, rame uz rame prikazuju Srbin i Albanac.

"Svi ti mladi koji su diplomirali u kosovskim univerzitetima, njima se od 2008. diplome ne priznaju, oni ne mogu da se zaposle nigde u javnom sistemu. Zbog nepriznavanja diplome, ti mladi su potencijalno kandidati za odlazak iz tri opštine", kaže Agon Islami, koordinator organizacije Centar za demokratiju i edukaciju – Dolina iz Bujanovca.

Albanci sa juga Srbije traže reciprocitet u poštovanju ljudskih prava, ali i očekuju da njihov status postane tema dijaloga Beograda i Prištine. Samo nekoliko desetina kilometara dalje, čini se da kosovskom čvoru nema kraja u komplikovanju - Srbi na severu Kosova ukazuju da imaju problema sa nezaposlenošću, kriminalom i dvosmislenim porukama koje se šalju sa različitih pregovaračkih stolova.  

"Naprosto svedočimo nekim negativnim pojavama poput straha za ličnu bezbednost, koja je ograničavanje lične bezbednosti,dakle ne možete da se razvijete kao član jedne zajednice. Zato je neophodno da političari i sa jedne i sa druge strane, prevashodno mislim i na gospodina Vučića i na gospodina Kurtija da tokom procesa dijaloga kandiduju i postave u centralno mesto interes zajednice. To je nužno, zaista", dodaje Miodrag Milićević, Izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv.

Dakle, dok traju pregovori, običan građanin nema motiv da osnuje porodicu u rodnom gradu, jer ili nema od čega da živi ili strahuje za svoj život, uz propratne izazove: zašto ostati, ako svi odlaze? 

Zato su oči svih njih uprte u novu rundu pregovora 18. marta.

"Nadamo se, to nam je jedino i preostalo, da zaista ovog puta implementiraju dogovoreno, sa posebnim fokusom na interese srpske zajednice na Kosovu", zaključuje Milićević.

Ljudi ne mogu da  budu nevidljivi za sistem, zaključuju sagovornici i dodaju da se mnogi zakoni, iako postoje - ne primenjuju. Zato će, rezultate istraživanja i sliku života manjina sa severa Kosmeta i juga Srbije, poslati institucijama - u nadi da će brže doći do normalizacije i boljeg života.