Šta posle sastanka u Ohridu i hoće li do primene dogovorenog uopšte doći

Posle najnovijih sastanaka u Briselu, a potom i u Ohridu, na redu je primena onoga što je tamo dogovoreno. Ipak, i pre nego se sa tim počne – pojavljuju se razni ustupci.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je izjavio da dijalog sa Srbijom nije među prioritetima kosovske vlade, a najnovijom izjavom ponovo nagoveštava da do formiranja Zajednice srpskih opština neće doći.

Možemo li i kada da očekujemo prve korake u primeni sporazuma?

Ono što je dogovoreno u Ohridu ima u sebi notu problematičnosti, jer ne postoji hronološki red primene tačaka. Samim tim, i jedna i druga strana imaju diskreciono pravo da odluče da li će nešto da sprovedu ili ne, smatraju poznavaoci.

Neki od njih sumnjičavi su povodom toga hoće li do sprovođenja sporazuma uopšte doći.

"Ne slušajte političare šta govore, gledajte šta rade! Mi imamo dve strane koje su nevoljno pristale na sporazum. Imamo jednu stranu koja bi htela da potpiše, imamo srpsku stranu koja to neće da potpiše iz raznoraznih razloga. Zato ja nisam optimista da taj sporazum uopšte može biti sproveden. Mislim da smo ponovo u jednom ćorsokaku koji u najboljem slučaju može da nam obezbedi nekoliko godina bez ozbiljnih sukoba, ali ni to nisam siguran", ističe politički analitičar Milivoje Mihajlović.

Direktorka Nove društvene inicijative Tamara Radosavljević smatra da u ovom trenutku postoje prioritetnije stvari od kojih i zavisi sama implementacija sporazuma. Jedna od njih su i kosovski izbori zakazani za 23. april.

"Ako ne dođe konkretno do učešća Srpske liste na izborima, govorimo o potpunom odlaganju samih izbora ili izbora bez Srpske liste, što bi potencijano dovelo do novih tenzija i gomile drugih pitanja između toga", smatra Radosavljević.

A sve dogovoreno, između ostalih prati i Evropska unija. Proces normalizacije direktno utiče na put Srbije ka Briselu.

"To nisu novi instrumenti, biće samo nova merila i postaviće se pitanje da li će Evropska komisija biti striktna u praćenju tih merila, jer kada je u pitanju postojeće poglavlje 35 – nije se pratilo ispunjenje svakih od tih merila. Sada se očekuje da će tu biti malo više fokusa na ta pitanja. Druga stvar koju je doneo ovaj sporazum mislim da vezuje IPA sredstva koji će biti dodeljeni i Kosovu i Srbiji za napredak u implementaciji ovog sporazuma. Toga do sad nije bilo, a sada se uslovljava i sa tim", objašnjava Dragiša Mijačić koordinator Radne grupe Nacionalni konvent o Evropskoj uniji za Poglavlje 35.

Pred Srbijom je mnogo domaćih zadataka i na evropskom i na kosovskom planu. Iako su poruke o nepotpisivanju i potpisivanju dva pregovarača za unutrašnju upotrebu, spoljni faktor će odlučivati koliko uspešno izvršavamo zadatke.