Šta Srbija treba da ispuni da bi povukla prvu tranšu novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan

Istog dana kad je Ursula fon der Lajen krenula na trodnevnu turneju regionom, Evropska komisija odobrila je reformske agende za države Zapadnog Balkana. To je bila i poslednja formalnost kojom je otvoren pristup zemljama do 6 milijardi evra iz Plana rasta. Osim za Bosnu i Hercegovinu, jer je Briselu podnela nepotpunu agendu, piše RTS.

Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen započela je posetu zemljama Zapadnog Balkana rečenicom da je impresionirana radom partnera iz regiona. Plan rasta koji je promovisala tokom posete treba da približi ekonomije regiona zemljama Evropske unije.

Srbija posle posete Fon der Lajenove: Kakvi su efekti boravka predsednice Evropske komisije u našoj zemlji?

"(To je) Dokaz kredibilnosti u procesu evropske integracije. One ne zamenjuju proces pregovora sa EU, ali itekako treba da ubrzaju taj proces pregovora", kaže ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.

Prva tranša od 112 miliona evra je oko sedam odsto od 1,58 milijardi evra, koliko je ukupno planirano za Srbiju. Uslov za prvu isplatu – bilaterlani sporazum EU i Srbije. Srbija ima 98 koraka u četiri oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.

"Do kraja ove godine, ovo je prvi prioritet koji je tako postavljen u reformskoj agendi i to tako što će se zapravo kroz sprovođenje preporuka ODIR-a uraditi i potvrditi ono što je rad radne grupe koja postoji u parlametu, koja treba da napravi predlog zakona o jednistvenom biračkom spisku i u tome se konsultuje sa ODIR-om, koji treba da da preporuke. Treća stvar ovde je izbor saveta REM-a, što je obaveza iz izmenjenih zakona koji su usvojeni krajem prošle godine", navodi ministarka Miščević.

Fon der Lajen: Ohridski sporazum ključan za Beograd i Prištinu

Preduslov nije uvođenje sankcija Rusiji

Pitanje koje opterećuje evrointegracije je Kosovo i Metohija. Izdvojen je dijalog Beograda i Prištine, očekuje se konstruktivni angažman i primena sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o njegovoj implementaciji.

Preduslov za povlačenje novca, iako su neke zemlje Unije i Evropski parlament očekivali, nije usklađivanje sa spoljnom politikom Unije i uvođenje sankcija Rusiji.

"To je mogućnost da Srbija i zemlje regiona zatvore ekonomski jaz koji postoji između njih i EU, ali i da građani osete povoljnosti pre samog članstva. Smatramo da su reforme u oblasti vladavine prava ključne za društvo", kaže šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre.

U Konventu smatraju da je set reformi mogao da bude i ambiciozniji.

"Mi očekujemo da sve ono kako je napisano bude i realizovano u svim tim rokovima, kako bismo zaista ovaj proces evropskih integracija, koji je poslednje skoro tri godine takoreći zaustavljen. Prosto, da ga negde otkočimo, barem u onoj meri u kojoj će građani Republike Srbije moći da osete neke konkretne benefite od procesa pristupanja", smatra koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković.

Evropska komisija može da zadrži ili uskrati sredstva, ako dogovoreno nije urađeno.

Vučić: Protivim se bilo kakvoj vrsti podele Evropska unija ili BRIKS