UNA analiza: Šta sadrži izveštaj EK o Srbiji i gde se sada nalazimo na evropskom putu

Evropska komisija objavila je izveštaje o napretku 10 zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces. 

Evropska komisija svake godine, za svako pregovaračko poglavlje, dodeljuje opisne ocene. Kako istraživači sa portala European Western Balkans pojednostavljuju: Ukoliko se te  ocene pretvore u brojeve od 1 do 5 i izračuna se prosečna ocena Srbije za 33  pregovaračka poglavlja, ona ove godine iznosi 3,05. Neznatna promena u odnosu na prošlu godinu, kada je iznosila 3,03.

„Izveštaj je pisan na taj način da oni koji žele da nađu subjektivne stvari će naći pozitivne stvari, a oni koji žele da nađu negativne stvari će naći negativne. Izveštaj je vrlo kompleksan i pokriva sve aspekte pristupanja Srbije EU, ali bih iskoristio onda opis da izveštaj samo pokazuje da nema 
preteranog pomaka u odnosu na prethodnu godinu“, kaže istraživač European Western Balkans Aleksandar Ivković. 

Najviše se govori o izjavi evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija koji je objavio da  Brisel nudi zemljama Zapadnog Balkana priliku ranije integracije u Uniju  pre nego što joj se de  fakto priključe. To bi značilo da  se one što pre integrišu u „četiri slobode“ EU - neometano kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala.

„Posebno sam zahvalan Evropskoj komisiji što je u izveštaju dala izuzetan značaj onome što mi  unazad tri godine kao privrede ne samo Srbije nego Zapadnog Balkana zahtevamo, a to je što ranije uključivanje celog regiona, Srbije naravno i celog regiona jedinstvenom tržištu pre zvaničnog članstva, jer bez ovoga naše privrede jednostavno nisu u stanju da opstanu“, ističe predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.  

Ideja se tumači kao pozitivan iskorak dokle god se ne izgubi iz vida da je punopravno članstvo konačan cilj procesa, i da ova ponuda ne postane neki vid zamene za to - pojašnjava Ivković.

„To znači da EU trenutno i dalje nije spremna, pre nego sprovede interne reforme unutar EU, da prima nove članice. Oni sada pokušavaju da pokrenu te interne reforme, da li će uspeti videćemo, ali pre toga oni žele da ponude nešto konkretno državama kandidatima da ne bude da oni sad čekaju5-6 godina dok se u EU ne sprovedu unutrašnje reforme u optimističnom nekom periodu“, smatra Ivković.

Evropa šalje i šest milijardi evra finansijske pomoći regionu, ali očekuje rezultate. 

„Od toga dve milijarde čine bespovratna sredstva dok su četiri milijarde zajmovi za naredni period od tri godine. Novac će se isplaćivati u skladu sa postignutim rezultatima, dakle koncept ovog plana rasta je drugačiji u odnosu na način funkcionisanja naših fondova.  Kako zemlje budu realizovale  reforme tako će se isplaćivati novac iz plana rasta“, rekao je šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre. 

Evropu čekaju izbori u junu kada će dobiti novi Parlament i Komisiju, najavio je Žiofre. Ipak, veruje u kontinuitet dosadašnje politike, ne očekujući ikakve fundamentalne promene.