UNA analiza: Ukoliko se Ohridski sporazum uključi u pregovarački okvir šta očekuje Srbiju?

Ono što se već mesecima najavljivalo, sada je postalo i zvanično - Evropska komisija predlaže da obaveze iz Ohrida iz marta prošle godine postanu sastavni deo pregovora o članstvu Srbije u EU. Proširenjem Poglavlja 35 Brisel pokušava da obaveže Beograd da sprovede dogovoreno sa Prištinom. Koliko li se time usložnjava pregovarački proces Srbije - u priči Zvonka Ninkova.

Da su rešavanje kosovskog pitanja i evrointegracije Srbije povezani bilo je primetno i ranije, a sa predlogom Brisela da to postane deo pregovaračkog okvira sa Unijom to postaje i zvanično. To pregovaračku poziciju Srbije čini težom, kaže diplomata Milovan Božinović, ali, sa druge strane i jednostavnijom.

" Jednostavnije jer će se na konkretniji način znati o čemu se uopšte radi i raspršiće se dileme, koje su nekad bile i nepotrebne i veštačke, da li je bio potreban potpis na Ohridski dokument. EU ga je smatrala prihvaćenim, a srpska strana, u najmanju ruku, nije zvanično objavila da ga ne prihvata", kaže Milovan Božinović, diplomata.

Brisel traži uvrštavanje Ohridskog sporazuma u pregovore Srbije sa EU

Predlog Brisela dolazi u već kompleksnom trenutku, kada je Centralna banka Kosova zabranila upotrebu srpske valute na svojoj teritoriji. Taj potez Prištine Unija okarakterisala kao ishitren, ali ne i kao pogrešan.

"Da li Ohridski sporazum implicira da je i suspenzija dinara nešto što vodi ka "stabilizaciji Kosova i uspostavljanju tamo nekog boljeg, drugačijeg poretka po volji EU", to je sad za diskusiju i tu će biti još dosta nesporazuma", dodaje Božinović.

Ni u jednom od dosadašnjih sporazuma Beograda i Prištine nije bilo reči o isključivanju dinara ili prekidu platnog prometa. Zato deluje da se sa odlukom Centralne banke Kosova svesno požurilo pre negoli dođe za pregovarački sto.

"Da se taj problem platnog prometa rešava u dijalogu. Da se u dijalogu otvori i rešava. Međutim, problem je što Kurti zna šta sledi. On zna nacrt Statuta ZSO, izgleda da žuri da pre toga eliminiše mogućnost da se finansiraju Srbi od strane države Srbije", ističe Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za KiM.

Ono što Srbiji ne ide na ruku iz Ohridskog aneksa jesu tačke 1 i 2 koje sadrže elemente suvereniteta i teritorijalni integriteta, kao što su "dobrosusedski odnosi dva ravnopravna subjekta" i gde se pominju elementi državnosti kao što su grb i pasoš. I