UNA pita: Koliko Gandijevski otpori uspevaju u menjanju savremenih vlasti?

Marš soli je 1930. pokrenuo je Mahatma Gandi. Tačno sedamdeset šest godina nakon njegove smrti, poruka ikone tolerancije gubi se u moru nasilja koje gledamo svakodnevno u različitim delovima sveta, uprkos tome što su prema istraživanjima uspešniji mirni protesti, bez agresije. 

Koliko Gandijevski otpori uspevaju u menjanju savremenih vlasti? 

Svojim primerom i danas inspiriše svet jer je naoružan tolerancijom dobijao najveće bitke. Povodom obeležavanja datuma Gandijeve smrti otvorena je izložba o njegovom nasleđu u svetu koji traži mir.

"Inspirisani njegovim nasleđem, filozofijom i načinom razmišljanja, pozvali smo fotografe iz čitavog sveta da nam pošalju fotografije koje za njih predstavljaju mir i lepotu", kazao je organizator izložbe "Od tragedije do spokoja: Gandijevo nasleđe u svetu koji traži mir" David Pujado.

Paradoks je što je Gandija ubio ekstremista i simbol svega protiv čega se borio. Zato se nameće pitanje - da li nenasilni protesti na kraju imaju efekta?

EU na nogama: Posle francuskih i belgijskih farmera protestuju i Italijani

"Kroz moje iskustvo u Kataloniji i Srbiji, rekao bih ne. Tužno je to reći ali je istina da nema efekta", dodaje Pujado.

Ti budi promena koju želiš da vidiš u svetu. Ovaj čovek rođen je pre gotovo 155 godina, ali njegova poruka o miru i dalje odjekuje. Ipak, slike iz sveta pokazuju da tu poruku mnogi ne čuju

Ima tek ponekih svetlih primera, pogotovo onih sa donekle romantičnim imenima poput 'Revolucije ruža' i 'Pevajuće revolucije'. Ali i savremenih.

"Ovi protesti koji se događaju u Nemačkoj protiv ekstremista, ali time se pokazuje koliko su Nemci sazrela nacija", kaže Zoran Vuletić ispred 'Građanskog demokratskog foruma' i dodaje:

"Miran protest je u svakom slučaju u svakom normalnom društvu dobrodošao kao mogućnost za pokretanje dijaloga, kako bimo došli do rešenja zašto ti ljudi protestuju."

Sa druge strane, aktivisti koji uporno gađaju neprobojno staklo koje čuva Mona Lizu ipak izaziva gnev.

"Nasilni protesti ne mogu da ostvare neke društvene vrednosti na kojima bi posle mogla da se zida zajednica. Uglavnom su nenasilni protesti ti koji ostavljaju dubok trag i ponavljam temelj buduće zajednice", kaže Dragan Popović iz 'Centra za praktičnu politiku'. 

Nasiljem se u većini slučajeva ne odgovara na mirne proteste, zbog čega se možda učini da vlast ignoriše građane.

"Nemamo mnogo demokratskog političkog iskustva, imamo dosta nasilja, ne samo što imamo nasilje u svojoj istoriji, ali ovde ima jedna jaka struja ljudi koji glorifikuju nasilje, to je ono što je opasno - dakle ljudi koji misle da je nasilje rešenje", dodaje Popović.

Istraživači su zaključili da kad 3,5 odsto ukupnog stanovništva počne aktivno da učestvuje u mirnim protestima, uspeh je gotovo neizbežan.