Vučić i Kurti idu u Brisel: Da li je vreme za dogovor i koje su posledice neprihvatanja predloga?

Dva dana do ponovnog susreta Vučića i Kurtija. Kontekst u kom razgovaraju različit je od prethodnih sastanaka. Sada, međunarodni partneri neće rešavati još jednu krizu u nizu između dve strane. Na stolu se nalazi konkretna stvar - evropski predlog iza koga je stao zapadni svet – dokument koji je i dalje nepoznat javnosti. Stručna javnost prognozira da se ovog puta nema kud.

"Očekujemo da će se izvršiti veliki pritisak na Prištinu, pritom mislim na Kurtija, da se konačno fomira ZSO da bi se kasnije pristupilo i ostalim dogovorima i prigovorima vezano za taj predlog. Ono što Srbi sa KIM pre svega očekuju od predsednika Vučića u pregovorima jeste da se izbori za ZSO kako je potpisano i dogovoreno u Briselu i nikako drugačije", kaže Lazar Stević, urednik TV Most.

"Red bi bilo da se prihvati, nema se kud, mogu biti samo cenkanja oko detalja ali ipak iz toga plana se ne može izaći", smatra politički analitičar Nedžmedin Spahiu.

Mada se ne zna u šta se tačno ulazi, za jedne ZSO nije tema, za druge to je uslov svakog dogovora. Neretko se spominje da sporazum znači priznanje, iako državni vrh Srbije insistira na tome da su priznanje tzv. Kosova i članstvo u UN neprihvatljivi.

"Prihvatanje tog plana znači de facto i de jure priznavanje tzv. Kosova tako da u tom planu jeste i samoupravljanje Srba na što znači autonomija i koja će se naravno odraziti preko ZSO. Ostaje samo da vidimo koji će biti obim te autonomije", smatra Spahiu.

Poslednjih dana i Brisel i Vašington šalju jasne poruke- prihvatite francusko-nemački plan. Šta bi, međutim, eventualno odbijanje značilo i za jednu i za drugu stranu?

"Smanjenje inesticija u Srbiji, takođe su zapretili, ono što mi znamo, i privremenim institucijama u Prištini da će ostati bez podrške koju imaju od međunaarodne zajednice, da će ostati bez investicija. Znamo da tzv.Kosovo funkcioniše tako što dobija inveesticije od međunarodne zajednice, tako dobijaju i plate, tako da tzv. Kosovo ne bi smelo da se igra sa tim, jer ostaće sami", kaže Stević.

Iako je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak rekao da nije za određivanje zvaničnih vremenskih okvira, naglasio je da je ova godina odlučujuća ili veoma važna, jer u sledećoj EU i Sjedinjene države ulaze u ciklus izbora i imaće i druge prioritete.

A i u prilog im ide da izbornu kampanju zaokruže time da su rešili višedecnenijski problem između Srba i Albanaca. Kome se, kako i koliko žuri pokazaće, možda, ponedeljak.