Vučić: Sretenje najvažniji dan u srpskoj istoriji

Predsednik  Aleksandar Vučić izjavio je danas da ja je Sretenje najvažniji datum u srspkoj istoriji.

Na Sretenjskoj akademiji "Knežev zapis" u Kragujevcu, na ceremoniji obeležavanja Dana državnosti u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, Vučić je istakao da Srbi danas, 40 dana posle Božića, slave Sretenje, najbitniji datum ne u verskom, već i u političkom, kulturnom, istorijskom kalendaru "naše lepe Srbije".

"Za nas je to crveno slovo, mnogo taga smo započeli, uradili baš na Sretenje. Narodna mudrost kaže da je mudrost da ne radiš šta hoćeš, već da ne radiš šta nećeš. U tom duhu Meša Selimović poručuje da je svako slobodan svojom odlukom, hrabrošću i nepristajanjem. Lična hrabrost Karađorđevih ustanika iz 1804. nije bila ništa manja od hrabrosti Spartanaca koji su sa Leonidom pali braneći zakone Sparte", poručio je Vučić u besedi.

Podsetio je da je na današnji dana pre 219 godina održan zbor na kome je bilo prisutno oko 300 ljudi, na kojem je za vožda izabran Đorđe Petrović, čija je prva zapoved bila "svaki svoga ubite subašu".

Sretenje – Dan državnosti: Zašto slavimo 15. februar?

Vučić je podsetio na veličanstvenu pobedu na Ivankovcu koja je značila početak ratne epopeje u kojoj se ređaju herojske pobede poput Mišara, Deligrada... ustanici oslobađaju Kladovo, Negotin, Aleksinac, Ražanj, Kruševac, Beograd.

"Iako je u početku imao karakter bune protiv dahija, od 1805. on postaje javno deklarisani rat za nezavisnost od Otomanskog carstva. Članovi Upraviteljstvujuće Sovjeta Srpskog, prve Vlade, bili su najmudriji ljudi tog vremena poput Prote Mateje Nenadovića, Dositeja Obradovića, Petra Nenadovića, Luke Lazarevića", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije ističe da je neposredni svedok samog ustanka, naš Homer Filip Filipović hirurški precizno poetski sažeo karakter novih Obilića, Prometeja naše slobode i roditelja povraćene državanosti kada je rekao: "Tu knezovi nisu radi kavzi, nit' su radi Turci izjelice, ali je rada sirotinja raja koja globa davati ne može, ni trpeti turskoga zuluma".

Tu se jasno ističe i socijalni aspekt onoga što je na početku bila samo pobuna, a što je umešnošću naših predaka preraslo u borbu za kulturnu i političku emencipaciju i trajno obnavljanje državanosti.

"Naši slavni preci bili su svesni da, osim umeća na bojnom polju, državu moraju da krase diplomatski talenti i politička umešnost. Izgradili su Veliku školu, ona nije bila ni srednja ni visoka škola, već je bila zamišljena kao rasadnik budućih visokih državnih službenika koji će graditi institucije naše zemlje. U njoj su se izučavali istorija, geografija, računica, stilistika, nemački jezik, državno pravo, krivično pravo i međunarodno pravo", naglasio je Vučić.

Dodao je da su profesori bili Dositej Obradović, Simo Milutinović Sarajlija, Ivan Jugović, a đaci Vuk Karadžić, Aleksa Karađorđević, Jevrem Nenadović, Sima Nenadović, Đorđe Protić.

Sretenjski ustav stavio Srbiju u red najdrevnijih demokratija

Sretenjski ustav, donet 1835. godine, dao je Srbiji za  pravo da sebe trajno ističe u red najdrevnijih istinskih demokratija ne samo na Balkanu već i u Evropi.

"Na Sretenje 1835. godine usvojen je prvi moderni ustav, Drugi srpski ustanak dao nam je za pravo da pišemo svoje zakone, iako Kneževina pre Berlinskog kongresa de jure nije bila suvereni subjekt međunarodnog prava", rekao je Vučić. 

Dimitrije Davidović je napisao Sretenjski ustav uzimajući za polazište ustave Francuske i Belgije, i naglasio da je otišao i korak dalje: "Ustav jasno predviđa da svaki je Srbin jednak pred zakonima srpskim kako u odbrani tako i u kazni. Na svim sudovima od najmanjih do najvećih".

Kako je rekao, Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija zemlja slobodnih seljaka čije je pravo na imovinu potvrđeno najvećim pravnim aktima.

"Davidović čini čast našoj otadžbini kada u Ustavu zapisuje reči: Kako rob stupi na srpsku zemlju onoga časa postaje slobodnim", ističe Vučić.

Putem slobode i nezavisnosti – samo ako je država dovoljno jaka i sposobna

Ukazavši na to da je u Kragujevcu rađana država Srbija, Vučić je rekao da bez države kao narod bili bi u poziciji i onih naroda većih od nas koji žive po tuđim teritorijama i zakonima i koji su prepušteni na milost i nemilost tuđih interesa.

"Bez države i zato govorim država jer džava je rađana ovde i od tada država Srbija nikada nije umirala, bez principa na kojima počiva, bez institucija i mehanizama na kojima su izgrađeni ekonomija, prosveta, zdravstvo, sloboda ne bi bila reč za koju živimo i koju živimo, nego san za koji umiremo bez nade da će se ikada ostvariti", rekao je Vučić.

Kako je naveo, suočeni sa posledicama rata u kojem ne učestvujemo na istoku Evrope i sa pritiscima u vezi Kosova i Metohije, svoj spas možemo da nađemo u činjenici da smo u poslednjih 10 godina uspeli baš ono što su naši preci hteli – da stvorimo jaku državu, samostalnu, demokratsku, suverenu koja je u stanju da raste, razvija se, jača i da se istovremeno bori i čuva svoje nacionalne interese.

"Stvorili smo državu koja ima pravo na reč, poštovanje i koja to pravo crpi iz poštovanja principa na kojima bi trebao čitav demokratski svet da počiva, da počiva, ali i da ih poštiva. Ne oduzimajući nikome slobodu da sam odlučuje i da se bori za svoje, mi možemo da zahtevamo da se poštuje i naša sloboda da budemo suvereni, sami odlučujemo i borimo se za svoje. Bez države, samo kao narod, to ne bismo uspeli", naglasio je predsednik.

Navodeći da narodi stvaraju države, a da države čuvaju narode i omogućavaju im da postoje i budu subjekti, a ne puki objekti svake politike, Vučić ističe da su zbog tih činjenica, zbog države Srbije danas, ta 1835. godina, taj Ustav i ovaj praznik toliko važni. Kako kaže, oni nam pokazuju način, oni nas uče da se ne igramo ni sa državom, ni sa sudbinom, pogotovu ne sa istorijom.

"Oni nas drže postojanim i čvrstim do cilja, putem kojim hoćemo da idemo – slobode i nezavisnosti i vrlo je jasno da to možemo samo ako je država dovoljno jaka i sposobna da ostane slobodna i na jasnom putu i ka jasnom cilju", istakao je Vučić.

Poručio je i da ne postoji važniji zadatak za nas nego da se prema onome što je stvoreno našom voljom, odnosimo odgovorno, da je čuvamo i jačamo i ne dozvolimo da iko ugrozi suštinu našeg postojanja i našeg opstanka. Za to, kako kaže, nemamo drugi garant od države Srbije.

'Kad je država ugrožena najvažnije da budemo jedinstveni'

Vučić je, pre svečane akademije, rekao da nam je država ugrožena i njeni temelji, u uslovima teške situacije u svetu, najvažnije da budemo zajedno, okjupljeni i jedinstveni u želji da sačuvamo državu.

"I to nema veze sa političkim partijama, to ima veze sa onim što je biće srpskog naroda, ali i svih drugih građana Srbije, da razumeju da imamo nešto što je sveto, a to je naša zemlja Srbija. I ništa svetije nemamo", poručio je Vučić u Kragujevcu, pred početak Sretenjske akademije "Knežev zapis".

Nema igre, nema avanturizma, potreban nam je ozbiljan i odgovoran pristup, koji znači čuvanje mira i stabilnosti, jer su nam potrebna deca u budućnosti, naglasio je Vučić obraćajući se građanima koji su ga dočekali ispred Stare skupštine. Po dolasku u Kragujevac, Vučić je prvo obišao staru crkvu posvećenu Svetoj Trojici, koju je podigao Knez Miloš Obrenović 1818. godine, kada je Kragujevac proglasio prestonicom Srbije.

Nijagarini vodopadi u znaku srpske trobojke

Vučić će se, po dolasku u Kragujevac, najpre obratio okupljenim građanima u porti ispred Stare skupštine, a nakon toga će govoriti besedu na svečanoj akademiji koju će otvoriti obraćanje gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića.

Na programu će biti i dramski prikaz "Knežev zapis", po teksu Vladimira Đorđevića, a u režiji Mladena Kneževića. U prikazu igraju Petar Lukić, Čedomir Štajn, Nikola Milojević, Avram Cvetković, Nadežda Jakovljević, Milica Lazović i Marija Rakočević.

Akademija će biti završena pesmom "Ovo je Srbija", koji će izvesti Gradski kamerni hor Liceum.  

Svečanom obeležavanju Dana državnosti u Kragujevcu prisustvuju predsednik i Skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministri Ivica Dačić, Branko Ružić, Bratisalv Gašić i druge zvanice.