Vučić u poseti Rasinskom okrugu: Predsednik posetio fabrike i Ljubostinju i razgovarao sa građanima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić započeo je danas dvodnevnu posetu Rasinskom okrugu u Ćićevcu, gde je u zgradi Narodne biblioteke razgovarao sa građanima. Oni su ga dočekali ispred zgrade Narodne biblioteke, a deo njih ušao je i u salu da čuje obraćanje predsednika. Sa predsednikom Vučićem su, inače, i ministar finansija Siniša Mali i ministar odbrane Bratislav Gašić.

Vučić je izjavio je u razgovoru sa građanima o njihovim problemima, da će projekat gasifikacije te opštine omogućiti da se dovede veliki investitor koji bi zaposlio 150 do 200 ljudi. On je istakao da je gasifikacija jedna od najskupljih projekata koji će biti realizovani u Ćićevcu, ali da će to biti od velikog značaja za tu opštinu.

Vučić: Pokušaćemo da formiramo novu vladu ili idemo na izbore

Vučić potpisao sa Konrad sporazum o nastavku partnerstva za industrijski razvoj Srbije

"Došao sam da slušam"

Vučić je na početku rekao da je došao ne da bi govorio, nego da bi slušao građane i njihove probleme.

"Slobodno mi recite, šta su vam problemi", poručio je Vučić.

Mateja Stajić iz Mrzenice je ukazao na problem što je kada je građen auto-put izmešten tok Morave, koji se zbog toga približio selu.

Vučić je rekao da je korito urađeno, ali da nije urađen odbramebni nasip i da bi to trebalo da se uradi. 

Zatražio je da se proveri sa Srbijavodama i kada je dobio informaciju rekao da taj projekat košta između 300.000 i 500.000 evra i da će doći iz tog preduzeća rešiti taj problem.

Vučić posetio mladića povređenog prilikom pada nadstrešnice u Novom Sadu Vukašina Crnčevića

"Koliko sutra će doći ljudi iz Srbijavoda, imaće novac i završiće vam to", naveo je Vučić.

Na pitanje žene koja je iznela svoj problem da ne može da brine o svojim starim roditeljima, Vučić je rekao da će država pomoći da se osnuje gerontoslužba.

Vučiću su građani izneli i druge probleme, kao problem sa školom u Pojatama zbog pucanja krova, koji prokišnjava , zbog čega 55 učenika mora da sedi tokom nastave u trpezariji umesto u učionicama i najavio da će se videti kako država može da pomogne.

Poseta fabrici za obradu drveta i proizvodnju nameštaja

Predsednik je tokom posete obišao fabriku "Kolarević d.o.o" u Ćićevcu koja zapošljava oko 200 radnika, a bavi se obradom drveta i proizvodnjom nameštaja od masiva. Obilasku je, osim Vučića, Malog i Gašića, prisustvovala i ministarka privrede Adrijana Mesarović.

Kompanija posluje od 2000. godine kada je, kako je navedeno na sajtu firme, počela sa radom pilana, nakon čega je ubrzo krenuo i proizvodni program za proizvodnju masivnih lameliranih ploča.

Vlasnici fabrike rekli su da su period korone preobrodili zahvaljujući pomoći države, a Vučić je podsetio da je ideja za pomoć privatnog sektora tokom korone potekla od ministra finansija Siniše Malog.

 "Siniša je bio u pravu, ja sam potcenjivao mere i potrebu za finansijskim merama u koroni, ali on je bio u pravu i insistirao je pre svega na pomoći preduzećima. Želeo je po svaku cenu da pomožemo preduzeća, privatni sektor pre svega zato što je to ono što nam drži zemlju, to je ono što nam plaća poreze, to je ono što nam drži radnike", rekao je Vučić.

Kako kaže, rat u Ukrajini "ubio je pola izvoza". 

"Muče se ljudi dole i u Tutinu i u Pazaru i u Leskovcu, svuda", naveo je Vučić.

Predsednik je na Instagaram nalogu naveo da je "divno videti vredne ljude iz kompanije 'Kolarević' koji rade odličan posao".

"Kolarević" proizvodnja od drveta pravi stolove, krevete, komode, noćne ormariće, nosače, grede, stubiće, ploče. Kako navode, više od 90 odsto proizvoda se izvozi u zemlje kao što su Nemačka, Švajcarska, Austrija, Australija.

Odlazak u Varvarin

Posetu Rasinskom okrugu Vučić je nastavio u Varvarinu, gde je u Domu kulture takođe razgovarao sa građanima. Posle toga, obišao je i fabriku nameštaja "Nameštaj Lika". Tokom obilaska te fabrike rekao je  da država treba da podstiče privatnu inicijativu, kao i da je za Srbiju privatni sektor najvažniji, jer nas "drži u životu".

"Privatni sektor je taj koji isplaćuje penzije i zarade svima nama koji radimo u državi", rekao je Vučić. 

Fabrika "Lika" pretežno se bavi proizvodnjom i tapaciranjem stolica, a osnovana je kao porodična kompanija 2017. godine.

"Ovi ljudi izdržavaju našu zemlju i kada vidite još da su mladi i da imaju potomstvo koje će to da nasledi i nastavi, to je za nas najveća snaga. U Krajini, odakle oni dolaze, svaka kuća je imala neki zanat. Oni su kao deca učeni da rade, snalažljivost i borbenost im je u genima. 

Srećan sam kad vidim da neko tako mlad kao Aleksandar preuzme i podigne posao, jer ovakvi ljudi održavaju našu zemlju i doprinose njenom napretku. Ovde se jasno vidi rezultat rada vrednih i marljivih ruku", naveo je Vučić na Instagramu.

Vlasnik firme Nameštaj "Lika" Aleksandar Repac rekao je da fabrika danas broji 20 radnika, a od 2022. bave se i izvozom u zemlje regiona.

"Naš glavni proizvod je stolica, a dnevno proizvodimo oko 120 do 140. Prosečna prodajna cena se kreće u iznosu od 3.000 do 3.500 dinara", rekao je on.

Trstenik i "Prva petoletka"

Vučić posetio je danas "Prvu Petoletku" u Trsteniku u okviru posete Rasinskom okrugu i najavio da će država već naredne nedelje obezbediti milion evra kako bi fabrika krenula da radi, kao i da će biti uložena i dodatna sredstva.

Vučić je rekao radnicima da je razgovarao sa rukovodstvom i upoznao se sa situacijom koja nije, kako je naveo, ni malo ružičasta.

"Od 529 zaposlenih, 356 je u proizvodnji. Ukupne obaveze Petoletke u ovom trenutku su 5,2 miliona evra, od toga je dva miliona dobavljačima. Mi ćemo sledeće nedelje da obezbediti milion evra od Fonda, da možete da krenete da nešto radite, a onda moramo sledeće nedelje da donesemo zaključke koliko još novca da uložimo", istakao je Vučić.

On je rekao da će taj dodatni novac biti uložen kako bi se rešio  problem obrtnih sredstava.

"Da možete sa dobavljačima da pravite reprograme i da možete da pokušavate da poslujete u onome što je primarni suficit, da zaboravimo sve što su kamate i krediti i sve druge obaveze, ali da ne jedete svoju supstancu. Neće biti lako, ali mora da se sedne, pa makar dali i više para. Samo da rešimo to i da može da se napravi ono što može da radi. Moraće neko ko zna kako da se to izvede, da pomogne ljudima u rukovodstvu, da bi moglo sledeće godine da bude neuporedivo bolje stanje", naveo je Vučić.

Napomenuo je da ne može samo da se gleda dobra knjigovodstvena vrednost i da je knjigovodstveno napravljen profit.

"To je besmisleno ako nije reč o realnom profitu i realnom dohotku. Tako da ćemo morati svoje navike da menjamo, moraćemo da se ponašamo svi zajedno odgovornije i ozbiljnije, ali sasvim je izvesno da u narednom periodu ne morate da brinete za svoj posao i ne morate da brinete za svoju egzistenciju", poručio je Vučić radnicima koji su to pozdravaili aplauzom.

Naglasio je da će, kada država bude dala više para, biti drastično smanjena dugovanja. 

"Imaćete otvoren i širok prostor za to da napredujete i to je ono što država može u ovom trenutku da uradi. A vas molim da imate malo više entuzijazma, malo više ambicije i da se izborite za poziciju Petoletke kakvu je nekada imala, pre nego što su krenuli eksperti da je uništavaju preko svojih familijarnih veza i svega drugog", rekao je Vučić.

Ljubostinja

U okviru posete Rasinskom predsednik je obišao Manastir Ljubostinja, zadužbinu kneginje Milice, supruge kneza Lazara, prvi ženski manastir u Srbiji koji je izgrađen u 14. veku. Vučića su dočekali mitropolit kruševački David i sestrinstvo manastira uz manastirska zvona.

Mitropoliti mu je poželo dobrodošlicu i upoznao ga sa istorijatom manastira.

Vučiću, sa kojim su bili i ministri Siniša Mali i Bratlsav Gašić, u porti su prilazili i građani sa kojima se zadržao u kraćem razgovoru.

Izgradnja Manastira Ljubostinja počela je pre Kosovske bitke 1389, a crkva je živopisana između 1402. i 1405. godine. 

Nakon Kosovske bitke i stradanja kneza Lazara, knjeginja Milica se zamonašila 1392. godine i dobila ime Evgenija, prepustivši presto svom starijem sinu Stefanu.

Sa brojnim sestrinstvom, uglavnom udovicama izginulih srpskih ratnika, među kojima je bila i Jefimija, započinje istoriju Ljubostinje gde je i preminula, a sahranjena je u crkvi sa leve strane od ulaza, gde se nalazi i grobnica.

Prema jednom predanju, Manastir je nastao kao spomen knjeginje Milice na mesto gde je prvi put srela kneza Lazara na dan Svetog arhiđakona Stefana, svetitelja kome je bila posvećena kapela na mestu današnjeg ljubostinjskog hrama.

Od najranijih vremena u Manastiru Ljubostinji je bila negovana prepisivačka delatnost, a nekoliko zapisa svedoči da se u manastiru služilo sve do poslednjih decenija XVII veka. 

Vučić prisustvovao redovnoj godišnjoj analizi stanja i sposobnosti Vojske Srbije

Vučić sa Dautijem o KiM: Pozvao sam Britaniju da osudi jednostrane poteze Prištine