Istoričar Marković u emisiji 'Reaktor': Republika Srpska ima mnogo jači nacionalni identitet nego Srbi u Srbiji

Voditelj Slavko Beleslin ugostio je u beogradskom studiju UNA televizije istoričara Predraga Markovića. „Godina za nama” bila je tema ove poslednje emisije u 2022. godini. 

Kako će ona izgledati u udžbenicima za pola veka i šta je to što zapravo trenutno živimo, i geopolitički i ekonomski i regionalno? 

"Stvari se odvijaju brzo, ova vremena uglavnom imaju prefiks post, vreme postkovida, posthladnoratovsko vreme. Internet je uništio poverenje u ozbiljne nauke, kao što je medicina. Internet umesto da bude riznica znanja, on je sada 'soba odjeka' u koje se zatvaraju i kreću samo po tom prostoru, to je za ljude koji na primer misle da je zemlja ravna, da je vakcinacija prevara velikih korporacija. Tu je i priča o čipovanju, ljudi veruju u čipovanje, a onda se zapitajte, zašto bi iko čipovao nečiju babu? Šta će to Bil Gejtsu da on čipuje te ljude. Došli smo u vreme kad sve knjige mogu da stanu u telefon, a ljudi moćne stvari često koriste u loše svrhe", rekao je Marković na pitanje u kakvom vremenu danas živimo. 

Početak 2022. godine obeležio je događaj koji je promenio celokupnu globalnu sliku, a to je rat u Ukrajini koji i dalje traje i obeležiće i kraj ove godine. 

"Putin je u ideološkom smislu fanatik, veruje da je Zapad truo. Ne doživljava Ukrajince kao pravu naciju, on smatra da su oni Rusi i hoće da ih vrati u pravu rusku zajednicu, pravu veru. Problem je što Ukrajinci veruju da su pravi narod, te mu se nisu vratili u bratski zagrljaj. Velika je zabuna na delu, Rusi koriste presedan Kosova, a taj argument nije toliko netačan kada bi Rusija bila jaka. Ali niko ne sme diktatoru da kaže koje su mu slabosti. Brzi desant je propao, rat mrcvarenja isto nije prošao, ne zna se više šta je cilj rata", kaže Marković i dodaje: 

"Putin je osnažio NATO, simboli neutralnosti su ušli u NATO. Rusija možda hoće da okrene potpuno leđa Zapadu, Putin veruje u evroazijstvo, ali Kina je mnogo jača ekonomski. Savez Kine i Rusije biće takav da će Rusija biti mnogo manji partner, Rusija je velika samo po teritoriji, a toliko malo ima stanovnika. Rusija žrtvuje toliko za parče zemlje koja je za njih mrlja na mapi samo", smatra istoričar. 

Srbija je jedina u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, a i mnogobrojni su oni građani koji su na strani Rusije u ovom oružanom sukobu. 

"Mi smo narod koji neće iz moralnih razloga da uvede sankcije Rusiji, Srbi su jedini znali koje je boje benzin devedesetih, mi smo preživeli sankcije i zato ne treba nikome da uvodimo ono što smo preživeli. Rusi su drugačiji narod od nas, ali delimo veru i ljubav prema ruskoj kulturi. Mi iz očaja i gneva što nam je otet deo zemlje mi ćemo da volimo svakoga ko je protiv našeg neprijatelja, a to je sada Rusija. Putin je snažan političar, ljudi takve vole, jaše konje, vozi avion, voli Srbe, lakše je njega voleti nego Makrona, Šolca ili Džonsona. Delovao je silno i da može da pobeđuje u tim malim ratovima sa oligarsima", objašnjava Marković. 

Ratovi su pogađali i Balkan kroz istoriju često, a tokom ove godine i dalje su se mogle čuti parole da se region mora pomiriti, da se ratovi moraju ostaviti iza sebe, ali i da se neke teritorije moraju odvojiti poput Republike Srpske.  

"Republika Srpska je prva sprska država zapadno od Drine, oni imaju mnogo jači nacionalni identitet nego Srbi u Srbiji. Kada hoćete da se podestite kako je to biti svestan Srbin, onda odete u Banjaluku. Nisu spremni na kompromis šta je njihova država, oni su kako je to Matija Bećković rekao "ostatak preklanog naroda". Ta državnost je njima garancija opstanka, moraju da se spasu od istorijskih nevolja. Državnost je izborena u strašnom ratu, ali nisam siguran da je tada bilo drugog rešenja, nego da se dobije Republika Srpska. Dejton je zaustavio rat, a i svako je tu dobio i izgubio, dobar je to sporazum. Vodilo se računa da neko ne izgubi sve", smatra Marković i dodaje: 

"Do pomirenja se dolazi prosperitetom, time se rešava sve. Nemačka i Francuska su izgradile bogatu zajednicu nakon rata, a kod nas je strašno što je prošlo 30 godina i da i dalje imamo priče ko je kome šta uradio u ratu. Blagostanje je jedan od puteva ka miru, kao i staro stanovništvo, stari ljudi ne ratuju, rat je tamo gde žive mladi muškarci", istakao je istoričar.

Kada će doći mir u region?

Koje je rešenje za kosovski čvor?

Koliko je strani uticaj u stvari moćan na Balkanu? 

Odgovore na ova i još mnoga druga pitanja saznajte u emisiji "Reaktor".

Sve prethodne epizode emisije "Reaktor pogledajte na ovom linku.