Za devet nedelja ubijeno je devet žena: Kako zaustaviti stravičan niz femicida?

Crna statistika u Srbiji se nastavlja, za devet nedelja ove godine ubijeno je devet žena. U poslednjih deset godina ubijeno je njih 350. Kako zaustaviti stravičan niz femicida? 

O tome je voditelj Slavko Beleslin u studiju UNA televizije u Beogradu u emisiji "Reaktor" razgovarao sa Jelenom Riznić iz Ženske solidarnosti i Bojanom Otović Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije.

"Svaki slučaj je jedinstven, ali su krugovi nasilja uvek isti, uvek se govori o krugovima nasilja, žene prolaze kroz nasilje, a onda im u jednom trenutku bude lepo, pa onda ponovo sledi nasilje, zato žene često i ostaju sa nasilnikom. Ženske organizacije zato svakom slučaju pristupaju individualno, ozbiljno i uzimaju se svi faktori u obzir. Posebno se obraća pažnja na faktore koji ukazuju na postojanje mogućnosti da dođe do femicida. Organizacije zbog toga moraju da budu partneri sa državnim institucijama, moramo da podelimo teret nasilja zajedno", ističe Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti. 

Strah je uvek najprisutniji kada je reč o nasilju nad ženama i prvi kontakt žena koje su pretrpele nasilje jeste sa policijom. Da li službena lica imaju razumevanja za strah žrtava nasilja?

"Puno je razumevanja i pružamo punu podršku, rade se kvalitetne procene i uključuju se sve neophodne institucije. Građani često imaju pritužbe na rad policije, a to je zato što je uvek prvi susret upravo sa policijom pa se od postupanja policije očekuje da sve reše, a sve institucije moraju zajedno da reaguju i da svako iz svoje nadležnosti preuzme sve što je potrebno. Sada moramo da utvrdimo šta je to što je moglo dodatno da se preuzme da do ovih nesrećnih slučajeva ne dođe, koja institucija je mogla bolje, kako da sprečimo ubistva", objašnjava Otović Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije.

Slovo zakona ne poznaje termin femicid, već ubistva klasifikuje na ubistva i teška ubistva žena ili muškaraca,  a organizacije koje se bore za zaštitu žena koje trpe nasilje smatraju da bi termin "femicid" mora da se nađe u Krivičnom zakoniku. 

"Apsolutno smatramo da se termin femicid mora naći u Zakoniku. Potrebno je prepoznati femicid kao posebno krivično delo, da se prepoznaje kao pojam, jer samo tako prepoznajemo teret koji stoji iza toga. Kada se to klasifikuje kao ubistvo muškarca ili žene, ne vidi se težina tog dela, jer u tom slučaju počinilac dobije oko 10 ili 15 godina zatvora. Te žene više nema, a ta osoba izađe iz zatvora za 10 godina. Kada bi se to tretiralo kao femicid, onda se prepoznaje da je to ekstremni čin nasilja iza kog stoji kontinuitet nasilja, da je potekao direktno iz mržnje muškarca prema ženi", ističe Riznić.

Crna statistika femicida iz godine u godinu je sve grđa, davne 2010. godine broj ubijenih žena bio je 26, 2011. godine brojka se uvećala na 29, 2012. na 32, dok je 2013. u Srbiji ubijeno 43 ženske osobe. U 2014. godini brojka je smanjena na 27 žena, ali već naredne godine ubijeno je njih 35, 2016. godine 33, a zatim 2017. godine 26 dama. Crni niz je bio sličan i kasnijih godina, 2018. godine 30 žena, 26 je ubijeno 2019. godine, a u godini korone život su izgubile 44 žene. Godina 2021. je donela pad ubistava žena na brojku od 20, ali usled rigoroznih mera i lokdauna iz prethodne godine i manjeg prijavljivanja nasilja, veruje se da mnogi zločini nisu ni utvrđeni kao femicidi. Statistika kaže da je u 2022. godini ubijeno 27 žena, a za devet nedelja 2023. godine njih devet. 

"Zvanične statistike kažu da tri četvrtine događaja koji su za ishod imali ubistvo, nisu bili prijavljivani. Nismo imali informaciju da se dešavalo bilo kakvo nasilje, nije bilo prijave, a samo jedna četvrtina je zabeležena", ističe Otović Pjanović. 

"Rizik od femicida je najveći kada žena ode od nasilnika. U većini slučajeva se pravi bezbednosni plan kako da žena ode od nasilnika, čitav je niz razloga zbog čega ne prijavljuju nasilje. Može biti loš odnos policije prema prijavljivanju nasilja, strah, nepoverenje sredine u kojoj žive, iluzija zajednice, mnogo je razloga. Uvedene su i hitne mere nakon prijavljivanja nasilja i vidi se da se nakon toga broj femicida smanjio, međutim hitne mere brzo prođu i tada žena mora da ode iz te zajednice, a zna se da mnoge žene nemaju ekonomske mogućnosti da odu od kuće. Ne treba upirati prstom ko je kriv, nego da pokažemo volju da se problem reši. Reagovanje institucija i obrazovanje, da je život bez nasilja moguć i da je život žena bez nasilja njihovo pravo", naglašava Riznić. 

Kada se prvi put prijavi nasilje, policija ima mogućnost praćenja porodice i sprovođenja dijagnostičkog postupka. 

"Policija uradi profilisanje nasilnika, da li je sklon vršenju prekršaja sa elementima nasilja, da li se neki postupak vodi protiv nasilnog lica, svaka institucija iznose informacije kojima raspolažu u momentu prijavljivanja nasilja. Procenjuju se rizici, bavimo se anamnezom porodice iz koje nasilnik dolazi, da li je iz porodice u kojoj je bilo prisutno nasilje, da li ima negativan stav prema svim ženama ili samo prema svojoj partnerki. Mi ne možemo da sprečimo sva krivična dela, ali možemo smanjimo broj tih dela", objašnjava Otović Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije.

Može li visina kazne da spreči femicid?

Pitanje koje se nameće jeste da li bi se crna statistika smanjila ukoliko bi se kazna za počinioce femicida uvećala i postala rigoroznija. 

"Počinioci nemaju svest o visini zaprećene kazne, iskustvo kaže da oni žele da uspostave moć nad žrtvom, kada osete da gube kontrolu i moć tada postaju najopasniji po ženu i moće doći do ubistva", smatra Otović Pjanović, dok Riznić smatra da je neophodno uvećati broj izrečenih maksimalnih kazni:

"Visina zaprećene kazne je važna, ali je važnije koliko se često događa izricanje tih maksimalnih kazni. Niko ne dobija maksimalne kazne, uglavnom se nasilnici izvlače sa opomenama i uslovnim kaznama i to ne utiče na njihove karijere i život. Žrtvama je nakon nasilja potrebno da se konsoliduju, da planiraju svoj život i da znaju da nasilnik nije tu neko vreme, ženama treba više vremena da se oporave. Važno je da se svaki čin nasilja proprati drakonskim kaznama, institucije mogu da žrtvama promene život na bolje, a za to je potrebno da urade svoj posao. Nijedan femicid nije ubistvo na mah, nasilnih uvek bira da izvrši nasilje", smatra Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti. 

Otović Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije smatra da je neophodno pružiti rehabilitaciju nasilnicima dok su u pritvoru. 

"Zakon daje i za pravo nasilnicima da imaju psihosocijalnu pomoć, pomoć pri kontroli besa, lečenje bolesti zavisnosti". 

Sagovornice su saglasne da je ključno ohrabrivati žene da nasilje prijavljuju i da mediji moraju uzeti na sebe promociju prijavljivanja nasilja i da apeluje na građane da ako znaju da neko trpi nasilje to i prijave, jer nasilje nije sramota. 

„Reaktor” je emisija koja se bavi aktuelnim društveno političkim temama i iznosi ih pred oči javnosti. Etablirani novinari i urednici UNA televizije razgovaraju sa svojim relevantnim sagovornicima, razbijaju teme na detalje, do atoma, racionalizuju, debatuju, razlažu i ponovo sastavljaju nove zaključke i saznanja. Ukoliko ste propustili emisiju "Reaktor" možete je pogledati na ovom linku.