Dejtonsko ustavno uređenje postalo je jedan od osnovnih problema u funkcioniranju savremene BiH, ali i prepreka na njenom putu prema evroatlantskim integracijama
Na današnji dan, pre 26 godina, 14. decembra 1995. u Parizu je potpisan Dejtonski mirovni sporazum. Njime je, prema dogovoru od 21. novembra iste godine, postignutom u Dejtonu, u američkoj državi Ohajo, zvanično prekinut rat u Bosni i Hercegovini.
Tim dokumentom zvanično je okončan građanski rat koji je trajao skoro pune četiri godine, Bosna i Hercegovina je ustrojena kao država tri konstitutivna i ostalih naroda.
Glavni akteri mirovnih pregovora istovremeno su bili i potpisnici Dejtonskog sporazuma, održanog 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu: predsednik RBiH Alija Izetbegović, predsednik Srbije Slobodan Milošević i hrvatski predsednik Franjo Tuđman. Sve tri države nastale su raspadom nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, podseća Anadolija.
Dejtonski sporazum se sastoji od 11 aneksa, među kojima je i Aneks 4 – Ustav Bosne i Hercegovine. Njime je potvrđen suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost Bosne i Hercegovine kao države. Određeno je da se BiH sastoji od dva entiteta, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske i da je čine konstitutivni narodi, Bošnjaci, Hrvati i Srbi, zajedno sa ostalima. Propisane su nadležnosti BiH i entiteta, kao i odnosi između institucija BiH, ali i način izmene Ustava BiH.
Dejtonsko ustavno uređenje postalo je jedan od osnovnih problema u funkcioniranju savremene BiH, ali i prepreka na njenom putu prema evroatlantskim integracijama. Ono je postalo prepreka i samom unutrašnjem funkcioniranju države i predmet spora između političkih opcija, po pitanju toga kako bi BiH u budućnosti trebalo da izgleda kao država i kakvo bi njeno unutrašnje uređenje trebalo da bude.
Tokom proteklih godina, nije postignut konsenzus ni o jednom predlogu ustavnih promena. Politički jaz među političkim predstavnicima u vezi sa izmenama ustavnog uređenja BiH odrazio se na sve sfere života te države.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.