Crna Gora: Već se nazire ko će biti u novoj vladi, ali se ne zna kakva će ona biti

Dok podgorički mediji nagađaju ko će biti konstituent naredne 44. Vlade Crne Gore, iz tih tekstova se naziru vladajuće partije, građanima nije jasno, a niko to i ne pokušava da objasni, kakva će nova vlada biti, odnosno da li će biti "leva", "desna" ili vlada "centra".

Podgorički Dan piše da se sada svi voze "na političkom ringišpilu i čekaju ko će da otpadne, bez obzira na to da li se radi o levim ili desnim partijama", važno je, kažu, ući u krug vlasti. Drugo pitanje je, navode, kako će ta Vlada funkcionisati.  

"Kao da ni građanima to nije mnogo važno, jer su im džepovi sve prazniji, obećanja partija sve neverovatnija, a sigurnost sve krhkija. Moguće je da je razlog za to činjenica da je najjačoj partiji, koja će i dati mandatara, Pokretu Evropa sad teško odrediti gde pripada jer je nova na političkom tržištu Crne Gore. Ukoliko pratimo evropska iskustva u određenju da li je jedna Vlada 'leva' ili 'desna' ili na pozicijama centra', presudna su dva momenta. Prvi je sastav Vlade i programske odrednice subjekata koji je konstituišu", piše Dan.

Pritom, kažu, treba voditi računa da funkcionalne i stabilne demokratije pored etabliranih i tradicionalnih partija sa jasnim ideološkim profilom, neretko imaju i "sezonske pojave" u vidu pokreta ili ad hok partija koje u datom trenutku zadobiju veliko poverenje javnosti. Međutim, i pored toga jasno se naznači da je to npr. "Vlada levog centra" ili "desničarska vlada" itd. Ukoliko nije moguće na jednom polu formirati Vladu dolazi do koncentracionih vlada poput Vlade koju je napravila "semafor kolacija" u Nemačkoj.

Drugi važan momenat za određenje Vlade je njen programa rad kojem prethodi program (ekspoze) koji mandatar podnosi Skupštini. Shodno članu 103 Ustava mandatar za sastav Vlade pored sastava Vlade dužan je da Skupštini predloži i program o kojem se glasa istovremeno kada i o sastavu Vlade. Programske odrednice ekspozea bitno određuju programsku profilaciju i orijentaciju Vlade i njeno određenje u definisanju političkog pola kojem pripada.

"Kada je Evropa sad u pitanju mnogi tvrde da je to partija centra, iako prema obećanjima, na osnovu kojih je i dobila izbore, ona bi trebalo da bude svrstana u socijalističke, eventualno u partije levog centra", piše Dan.

Predizborna obećanja o povećanju plata, penzija, zaustavljanju iseljavanja, novih radnih mesta naročito za mlade ljude, skraćeno radno vreme govore da se radi o socijalističkoj partiji. Istovremeno stavovi lidera partije Milojka Spajića o ekonomiji i finansijama, otklanjanju biznis barijera, ubrzavanju ekonomije i njegovom raspoloženju za nove tehnologije poslovanja, svrstavaju ga u makar "blagi desni centar".

Na drugoj strani, famozni program "Evropa sad 2", zalaganje za neke sindikalne ciljeve i smanjivanje radnog vremena svrstavaju ga u socijalističke lidere.

"U Crnoj Gori tradicionalno postoje partije koje u svom nazivu imaju 'socijalistička', 'socijalista' i slično, ali to nije dovoljno da bi se automatski svrstale u levi blok parija i pored članstava u socijalističkoj internacionali i sl. jer su neke u vođenju aktivne politike više inklinirale neoliberalnom ili narodnjačkom konceptu", navodi portal Dana.

Prisetimo se, kažu, crnogorske ekonomije za vreme vladavine Demokratske partije socijalista, naročito kada su premijeri bili Milo Đukanović i Igor Lukšić. Tada je preovladavao neoliberalni koncept, a glavnu reč u ekonomiji vodili su Veselin Vukotić i Petar Ivanović.

Ni Socijalistička narodna partija nije ostala imuna na "promene u političkom trenutku". Ova partija je, dodaju, svoj koncept često menjala stavljajući se na primer kako su govorili "u funkciju odbrane srpskog naroda" ili beskompromisno zalaganje da bude potpisan Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

"I ti potezi su bili dobri, ali ne i u duhu jedne socijalističke partije. Socijaldemokratska partija je svojim aktuelizovanjem identitetskih i 'patriotskih' pitanja u jednom trenutku otišla potpuno udesno itd".

Nacionalne partije u Crnoj Gori svrstavaju se u "narodnjačke" pa su i članice međunarodnih organizacija narodnih partija, ali su sve sklone da kažu da su, ipak, partije centra i da ih najviše interesuje građanska Crna Gora.

Na drugoj strani partije bez ideološkog određenja u imenu funkcionišu po sistemu "sačme" sa rasutim dejstvom prema biračima i mobilišu ih sa oba pola, ali se generalno mogu svrstati zahvaljujući međunarodnim asocijacijama partija kojima pripadaju. Upravo zato je važno kako će buduća crnogorska vlada funkcionisati.

"Ukoliko bude imala podršku svega 41 poslanika, kako sada stvari stoje, male partije, NVO i pojedinci dobiće izuzetnu moć i moći će značajno da utiču na političke i ekonomske procese i strateške odluke Vlade. Važno je odrediti kakva je Vlada da bi građani znali šta da očekuju od nje i da bi mogli na narednim izborima da se odrede prema tome. Za sada Milojko Spajić nas vodi do 'nekategorisane' vlade koja će, izgleda, imati samo jednu zajedničku tačku, a to je želja svih da uđemo u Evropsku uniju", navodi portal.