Ko i kako tumači Dejtonski mirovni sporazum?

Pariz, 14. decembar 1995. godine. Potpisima, zautavljen je rat u BIH. Danas, skoro 28 godina nakon potpisivanja političari se, bar deklarativno, zalažu za evropski put, jer suštinski, malo šta da je ispoštovano od 14 koraka ka ovom putu.

Jedno je sveprisutno, kontinuirane političke krize.

Ko pali, a ko gasi vatru? Večito je pitanje, jednako onom, šta je starije koka ili jaje? Potreba je jasna - to je dijalog a kojeg, često i nema.

Suština funkcionisanja Bosne i Hecergovine je izvorni Dejtonski mirovni sporazum, kažu političari. A politička elita ovaj pojam koristi po potrebi, kako kome odgovara, kažu politikolozi.

"Od trenutka donošenja Dejtonskog mirovnog sporazuma je bilo najblaže rečeno, slobodno tumačenje tog istog Dejtonskog mirovnog sporazuma, ne samo od strane domaćih predstavnika nego i od strane međunarodne zajednice", smatra politikolog Mladen Bubonjić.

Upravo su različita tumačenja Dejtonskog sporazuma postala kamen spoticanja normalnog funkcionisanja BIH, ali i kočnica ka evropskom putu.

"Vidimo prilikom donošenja zakona da neretko idu na štetu jednih, a na korist drugih. Ni sami oni ne znaju u kojoj meri i na koji način bi se adekvatno percipirao iako je, to egzaktno napisan jedan ugovor, koji je posle prerastao u jedan akt na osnovu kog bi svi trebalo da se rukovode, ali vidimo da to nije u potpunosti ta situacija", ističe Bubonjić.

Ovaj Sporazum čini 12 aneksa, a između ostalog i Aneks 4 Ustava Bosne i Hercegovine i upravo se oko ustavnih pitanja, političari najviše i spore, pa BIH trenutno prolazi još jednu krizu u nizu.

I dok političari imaju svoja tumačenja, pitali smo politikologe, kako ga oni vide danas?  

"To nije idealan Sporazum, ali za naše prlike i za naše uslove je najbolji mogući. Ne možemo ništa bolje od toga očekivati, jer ako bi njega gurnuli u stranu, evo poništićemo Dejtonski sporazum, sešćemo sa tri naroda da se dogovore. Taj novi sporazum koji bi napravili da zadovolji minimum interesa sva tri naroda, 99 odsto bi bio preslikani Dejtonski mirovni sporazum", mišljenje je politikologa Velizara Antića.
 
Dejtonski sporazum napravljen je za konsocijativnu demokratiju kakva i jeste BiH, ocenjuje Antić, a to znači:

"Da se odluke donose konsenzusom i dogovorom. Međutim, mi nismo na tom nivou političke kulture da sednu i da onu drugu stranu zaista razumeju, koji je njihov problem, šta oni hoće i da nađu neko kompromisno rešenje. Kod nas se političari ponašaju na taj način ili će biti po mom ili neće nikako biti. I onda udaramo u zid, a Dejtonski sporazum ima te mehanizme da jedni druge koče", pojašnjava Antić.ž

A ako se pita narod, odgovor je u najvećoj meri da je Sporazum dobar i da ga treba primenjivati. ž

Interesantno je ipak i to što Bosna i Hercegovina nema originalni primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma, a čiji je nestanak prijavljen još 2008.godine. Da apsurd bude veći, do danas, orginalni primerak nije pronađen.