Kristijan Šmit izmenio Izborni zakon BiH

Kako je objavljeno na stranici OHR-a , Šmit je ovim izmenama povećao broj delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine Federacije BiH. 

To konkretno znači da raspodela mandata u tom domu ispravlja prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u nekim kantonima. 

Data veća vidljivost Ostalima

Po prvi put od Dejtonskog sporazuma Ostali, odnosno svi građani u Federaciji BiH koje se ne izjašnjavaju kao Srbi, Hrvati ili Bošnjaci, moći će da budu iz svakog kantona zastupljeni u Domu naroda Federacije BiH.

Šmit zahteva i da bude ispravljena ključna "greška" Dejtonskog sporazuma kojom su pripadnici drugih naroda, pa čak i oni koji su se izjašnjavali kao Bosanci (ne kao Bošnjaci) bili "zakinuti" da imaju svog zastupnika u ovom telu.

Kao što je Visoki predstavnik napomenuo, nije mogao da donese odluku o nametanju presude iz Strazbura "Sejdić-Finci" prema kojoj bi bilo dozvoljeno i Ostalima odnosno pripadnicima drugih naroda da budu birani u tročlano Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamenta BiH jer to je isključivo u nadležnosti Parlamenta BiH, ali ih je i pozvao da to učine.

"Moj hitan zahtev danas izabranom sazivu Parlamenta BiH jeste da brzo usvoji odluku o kojoj se već više od deset godina samo raspravlja, koja se čeka, o kojoj se samo izriču bujice reči bez ikakvih posledica: implementirajte presude Sejdić-Finci, Zornić i sve druge odluke suda u Strasburu i sudova u Sarajevu. Ja ću biti u tom timu i pomagaću, jer ovo zahteva mnogo rada i promišljanja", rekao je on. 

Kako je naglasio, sve odluke je doneo kako bi predupredio "paralizu Federacije BiH" nakon izbora i omogućio implementiranje izbornih rezultata kao i formiranje federalne vlade.

Podsetimo, presudom "Sejdić-Finci" Evropski sud za ljudska prava osudio je 2009. godine BiH zbog diskriminatorskog odnosa prema Jevrejima (Jakub Finci) i Romima (Dervo Sejdić) pri izboru članova Predsedništva BiH i Doma naroda Parlamenta BiH. 

Ni 13 godina kasnije na ovim izborima njih dvojica niti bilo ko iz redova Ostalih nije imao pravo da budu izabrani na ove pozicije.

Jakob Finci 2007. godine dobio pisanu potvrdu od Centralne izborne komisije  da, zbog svog jevrejskog porekla, nije kvalifikovan da se kandiduje za Dom naroda Parlamentarne skupštine.

Pismo kojim se visoki predstavnik obratio građanima BiH i kroz kog je objasnio koje je izmene uveo u izbornom zakonu možete u celosti pročitati OVDE.

Odluka stupa na snagu odmah

Šmitova odluka i amandmani koji su njen sastavni deo objavljeni su odmah u “Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine” i na službenim internet stranicama Kancelarije visokog predstavnika.

Ovi amandmani će imati prvenstvo u odnosu na bilo koje nekonzistentne odredbe zakona, propisa i akata.

Kako je saopšteno iz OHR dalji normativni akti nisu potrebni radi osiguranja pravnog dejstva ovih amandmana. Međutim, organi vlasti u Federaciji BiH ostaju u obavezi da usklade takve zakone, propise i akte s Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.