Milatović optužio Spajića: Sa Đukanovićem je dogovarao kripto zakone

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović optužio je premijera i bivšeg partijskog kolegu Milojka Spajića da je, uoči pada 42. Vlade u kojoj su obojica bili ministri, imao intenzivnu komunikaciju sa kabinetom tadašnjeg šefa države Mila Đukanovića kako bi se usvojili određeni zakoni o kripto-valutama.

On je te navode izneo u emisiji "Jedan običan podkast" u kom je gostovao zajedno sa liderom Građanskog pokreta (GP) URA Dritanom Abazovićem, a čiji je autor šef poslaničkog kluba te stranke Miloš Konatar.

Podignuta optužnica protiv pljačkaša depoa Višeg suda u Podgorici

Šef države je kazao da nije ćutao nakon što je saznao da će doći do pada Vlade Zdravka Krivokapića.

"Mnogi su to prećutali, uključujući i sadašnjeg premijera. Ja kasnije, isto tako, saznajem da je on tada pokušavao da ostvari komunikaciju sa tadašnjim predsednikom (Milom Đukanovićem) i da je imao intenzivnu komunikaciju sa njegovim šefom kabineta (Miodragom Radovićem) jer mu je tad bilo važnije da se, koja god Vlada je na snazi, usvoje neki kripto-zakoni", rekao je Milatović, prenose podgoričke Vijesti.

Dodao je da je Spajić na taj način hteo dobiti podršku od poslanika Demokratske partije socijalista (DPS) da zajedno sa 43. Vladom izglasaju zakon koji je već bio u proceduri.

Na pitanje o kom periodu se radi, aktuelni šef države je odgovorio da se radi o kraju 2021. i početku 2022. godine.

Vučić sa zvaničnicima Crne Gore o pitanjima od obostranog interesa: Uključujući obnovu pruge

Milatović je kazao da tad nije znao za Spajićevu komunikaciju, ali da sad ima dokaze, "kroz prepiske određenih ljudi iz kabineta gospodina Đukanovića".

Aktuelni predsednici države i Vlade Crne Gore bili su ministri u prvoj Vladi nakon smene DPS-a 2020. godine. Početkom 2022. godine izglasano je nepoverenja Vladi Zdravka Krivokapića, a novu, manjinsku je formirao Dritan Abazović, uz manjinsku podršku DPS-a. Vladu su tada činili Abazovićeva URA, Socijalistička narodna partija, Socijaldemokratska partija i stranke manjina.

Milatović i Spajić su nakon pada Krivokapićeve vlade formirali Pokret Evropa sad, ali ga je šef države napustio početkom ove godine, nakon čega su to uradili i funkcioneri bliski njemu.

Krivokapić, tada potpuno nepoznat široj crnogorsoj javnosti, je na parlamentarnim izborima te 2020. godine bio prvi na listi Demokratskog fronta, koji su činile Nova srpska demokratija Andrije Mandića, Demokratska narodna Partija Milana Kneževića i Pokreta za promene Nebojše Medojevića. Na prvo mesto izborne liste je dospeo tako što mu ga je ustupio Andrija Mandić. Međutim, predstavnici nijedne od tri pomenute partije, na izričit zahtev Krivokapića i, uz podršku Abazovića, nisu mogli biti deo njegove tada formirane vlade.

Mišel: Iskrena posvećenost Crne Gore ka EU je fundamentalna