Hrvatska vojni rok nije ukinula, već ga je 2008. godine samo zamrznula tako da se cela stvar neće pokrenuti iz nule
Od 1. januara sledeće godine Hrvatska će ponovo uvesti služenje vojnog roka.
Za to postoji politička odluka, a Ministarstvo obrane (MORH) radi na izmenama Zakona o odbrani i zakona o službi u Oružanim snagama te pratećim pravilnicima koji će biti temelj za to da već od početka sledeće godine prvi regruti koji će morati obavezno služiti vojni rok krenu na obuku, piše Novi list.
Hrvatska vojni rok nije ukinula, već ga je 2008. godine samo zamrznula tako da se cela stvar neće pokrenuti iz nule jer već postoji i zakonodavstvo, ali i praksa po kojoj se obuka odvijala do pre 16 godina. To će biti potrebno prilagoditi novim zahtevima i okolnostima.
Još uvek nije odlučeno da li će vojni rok trajati dva ili tri meseca. Ako bi se išlo na prvu varijantu, onda bi regruti dobili samo osnovnu pešadijsku obuku, a ako bi vojni rok trajao tri meseca, onda bi se tokom trećeg meseca regruti slali na neki oblik specijalističke obuke u kopnenoj vojsci, vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani ili mornarici.
Nakon što bi odslužili vojni rok, regruti koji su prošli obuku mogli bi birati da li će se nakon toga vratiti u civilstvo, nastaviti se baviti svojim uobičajenim poslovima i biti deo vojne rezerve ili će ostati u Oružanim snagama i u njima tražiti svoju profesionalnu karijeru.
Prema dosadašnjim saznanjima, obuka regruta odvijaće se u kasarnama u Požegi, Sinju i Kninu.
Što se tiče vojnih obveznika koji će se pozvati na priziv savesti, moraće služiti civilni vojni rok. On će biti duži od vojnog, moguće i dvostruko. Njihove dužnosti i obaveze Ministarstvo će koordinisati s Civilnom zaštitom, jedinicama lokalne samouprave i sistemom socijalne zaštite. Kroz sistem Civilne zaštite oni će dobiti obuku kako postupati u slučaju prirodnih katastrofa kao što su požari ili poplave, ili naučiti osnove pružanja prve pomoći.
U opštinama i gradovima mogli bi pomagati u nekim važnim infrastrukturnim projektima, a u sistemu socijalne zaštite učestvovali bi u pomoći onima kojima je pomoć potrebna. Još uvek nije poznato koliku će naknadu dobivati za ovu svoju aktivnost.
Iz Ministarstva poručuju da će svakako pokušati kroz razne promotivne akcije postići da se što veći broj obveznika ipak odluči za klasičnu vojnu obuku. Biće moguće i odgoditi služenje vojnog roka. Na primer, oni koji nakon srednje škole upišu fakultet imaće pravo zatražiti odgađanje služenja vojnog roka dok ne završe visoko obrazovanje.
Još uvek se rade projekcije koliko će se iz budžeta morati izdvojiti za uvođenje obaveznog vojnog roka. To ponajpre zavisi o modelu koji će biti izabran, odnosno o trajanju, hoće li obuka trajati dva ili tri meseca. Pre nekoliko godina u opticaju je bila svota od 67 miliona evra godišnje.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.