Raditi ili ne raditi nedeljom postalo je prvoklasno političko pitanje

Bez obzira da li radite jedan, dva ili tri posla, nedelja ipak treba da bude dan za odmor. Raditi ili ne raditi nedeljom - postalo je prvoklasno političko pitanje, koje je ujedinilo sindikate i verske  zajednice s jedne, a poslodavce i ekonomiste s druge strane.

Da li nam je nedelja u vremenu ekonomske i energetske krize potrebna kao dan odmora ili dan kada se "zgrće" profit i tako prkosi krizi - proverili smo na iskustvu zemalja koje su je uvele ili razmišljaju o tome.

Od ponedeljka do nedelje, od 10 do 21 stoji na većini trgovačkih centara u regionu, ali kako se gde približe izbori, ili se, kao u Hrvatskoj nagađa o prevremenim – neradna nedelja opet postane tema na kojoj se lome koplja.

Nedelja je u neprehrambenim prodavnicama čak 80 odsto "jača" u odnosu na radni dan, zato su u Crnoj Gori, gde se već godinu dana ne radi nedeljom samo u jednom trgovačkom centru otpustili 80-ak zaposlenih. Mađarska je 2015. uvela neradnu nedelju, da bi je 2016. ukinula.

Ali nije sve u ekonomiji, kaže sindikalistkinja Ranka Savić, koja se već tri godine u Srbiji bori za slobodnu nedelju, ali predsednik Aleksandar Vučić je neradnu nedelju – jednostavno zabranio.

"On je udario šakom o sto i rekao – ne može i ne dam!", kaže za UNU Savić.

Ne može bilo koji radni dan zameniti nedelju, često i jedini dan za porodicu, sport, kulturu i zabavu, složne su sa sindikatima i verske zajednice.

"Nedelja je dan odmora, kao što je u Starom zavetu subota bila taj dan. U Novom je to nedelja, tu hrišćansku tradiciju je Crkva nastavila", kaže za UNU sveštenik Saborne crkve u Sarajevu Vladimir Stupar.

Desetak opština i gradova, među kojima Mostar, Bijelinja i Livno, trgovcima u Bosnu i Hercegovini su ove godine dali slobodnu nedelju, ali neke već razmišljanju o promeni te odluke.

Građani kažu da bi možda trebalo da rade neke prodavnice i kafići, kao i novinari, vatrogasci... a da ne moraju baš i svi ostali.

U Srbiji je neradna nedelja "izrekom" zabranjena, ali su i građani oko toga izgleda podeljeni. Neki nisu oduševljeni idejom da onu rade, ali i dalje volelida mogu da je koriste za šoping.

U Hrvatskoj u kojoj slobodnu nedelju ima tek par slavonskih opština, velika većina građana je protiv rada na drugi dan vikenda.

U Hrvatskoj u kojoj slobodnu nedelju ima tek par slavonskih opština, velika većina građana je protiv rada na drugi dan vikenda. Oni koji nisu potpuno suprotstavljeni, kažu da bitno samo da za takav rad budu adekvatno plaćeni.

A ako je 80 odsto naroda, kao što je to u Hrvatskoj slučaj - protiv rada nedeljom, onda i građani treba da znaju da im novi komad nakita ili bicikl ne trebaju – baš u nedelju.