Šesti put Evropski sud za ljudska prava utvrđuje da je Bosna i Hercegovina kršila ljudska prava u procesu izbora za funkcije u državnim institucijama vlasti.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, objavio je presudu u predmetu Slaven Kovačević protiv Bosne i Hercegovine, u kojoj je utvrdio da su njegova prava prekršena.
U presudi se, između ostalog, navodi da je sa šest glasova za i jednim protiv, sud odlučio da je došlo do povrede člana 1. Protokola br. 12. (opšta zabrana diskriminacije), uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, zbog toga što Kovačević nije adekvatno zastupljen u Domu naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i Predsedništvu Bosne i Hercegovine, prenosi RTRS.
Sud je utvrdio da je trenutni politički sistem etničku zastupljenost učinio relevantnijom od političkih, ekonomskih, socijalnih, filozofskih i drugih razmatranja i na taj način pojačao etničke podele u zemlji i narušio demokratski karakter izbora.
Konstitutivni narodi, smatra Sud, očigledno uživaju privilegovan položaj u sadašnjem sistemu.
Podnosilac apelacije se žalio da zbog kombinacije teritorijalnih i etničkih uslova koji se primenjuju na Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine nije mogao da glasa za kandidate po svom izboru na poslednjim Opštim izborima, koji su održani 2022.
Takođe on se žalio da nije mogao da glasa za kandidate po svom izboru na poslednjim izborima za nivo Predsedništva BiH.
Sadašnji Ustav BiH poznaje kategoriju tri konstitutivna naroda, Bošnjake, Srbe i Hrvate i jedino njima je omogućeno da budu birani na ove pozicije.
Praktično, samo Srbin iz entiteta Republika Srpska može biti izabran u Predsedništvo BiH, i to samo glasovima iz tog entiteta.
Identična situacija važi i za drugi entitet, gde Hrvati i Bošnjaci mogu jedino da budu birani u Predsedništvo BiH.
Ista pravila važe i za izbor delegata u Dom naroda državnog parlamenta.
Evropski sud za ljudska prava osnovan je 1959. u Strazburu od strane država članica Saveta Evrope da ispituje navodne povrede Evropske konvencije o ljudskim pravima iz 1950.godine, navodi RTRS.
Podsetimo, pre 13 godina, Evropski sud za ljudska prava doneo je prvu presudu u predmetu zvanom "Sejdić-Finci", gdje su Jevrej i Rom tražili da mogu biti birani u Predsedništvo BiH i Dom naroda državnog parlamenta.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.