Zašto su Dalmacija i Hercegovina najbolje za uzgoj vinove loze?

Vino je najstarije alkoholno piće na svetu. Zovu ga još i 'piće bogova', a oko njegovog konzumiranja stvorila se čitava filozofija.

O tradiciji nastanka, načinu konzumiranja, vrstama i tlu pogodnom za vinograd za UNU pričao je Mirsad Malahović, menadžer prodaje i marketinga u vinariji Carska vina, podrum Grge Vasilja.

"Mora biti dobra rodna godina, vremenski uslovi, dosta sunca i određen broj vlage i zemljište na kojem se nalazi vinograd. Krš je za to posebno dobar, zato što vlaga odlazi, tj. ne zadržava se, nema bolesti u vinogradu. Zato su Dalmacija i Hercegovina najbolje za uzgoj vinove loze", kaže naš sagovornik.

Nakon što se vino bere, objašnjava, onda se mere sladovi, minimalno mora biti preko nekih 16/17 stepeni.

"Položaji naših vinograda su predodređeni za vinovu lozu, devet meseci je sunca u Hercegovini i vetrovi su pogodni koji odnose sve štetočine", kaže Malahović za UNU.

Objašnjava proces nastanka dobrog vina.

"Celu godinu smo mi u vinogradu. Kada se završi berba, onda ulazimo u fazu mirovanja i ide obrezivanje, koje je vrlo zahtevan posao. Neko ima mašineriju, a neko radi ručno. Nakon obrezivanja se zemlja kultiviše, mora se obraditi da prodiše, pa ponovno obrezivanje odnosno uklanjanje viška grozdova, jer mi pokušavamo da imamo manju gramažu, a kvalitetniju, jer onda dobijemo i bolje vino", kaže on.

Na pitanje - "Da li je istina da je u vinu istina?", odgovara: "Naravno!"

"Razlog je jednostavan. Svi mi koji volimo vino nakon određenog broja kapi vina ili čaša, čovek se malo opusti i prorade emocije pozitivne, onda čovek se otvori i neke stvari govori koje ne bi možda smeo da kaže ili ga je stid, pa u vinu progovori. Zato se kaže da je u vinu istina", kaže Malahović.

Kada se kaže da je vino bolje što je starije, naš sagovornig dodaje da se to odnosi na crvenu sortu. 

"Crvene sorte su u pitanju kada se kaže da je vino bolje što je starije. Nemoguće je tako govoriti o belom vinu, jer vino sadrži određen broj kiselina, bez kiselina vino ne može i onda je potrebno sve to balansirati. Kod belih sorti nakon dve godine vino počne da tupi, odnosno gubi kiseline i vino više nije kvalitetno. Crvena vina, ako se pravilno skladište i ako se drže u dobrim bačvama, povlače iz bačvi šmek i može se kazati da što starije bolje, ali ne mlada vina, nego vina koja su kompleksnija u ležanju", kaže Malahović.

'Treba znati kako piti vino'

Potezi rukom kada ljudi vrte čašu doprinose da mirisi izađu iz čaše. 

"Što je čaša adekvatnija za određenu sortu vina, to je bolje. Ne može svaka sorta u istu čašu. Onda tim potezom kad se izvuku mirisi, prvo se pomiriše, onda treba vino probati, i u tom trenutku uvući i vazduh kako bi se desila oksidacija kako bi se tim potezom mirisi još više probudili. Onda vino treba kroz usta 'promućkati' da bi čula sve to prepoznala i onda ga tek progutati. To je pravilan proces i onda se mogu osetiti i mirisi šumskog voća, vanile i sličnih mirisa koji se izvlače kroz zemlju", kaže za UNU Mirsad Malahović i dodaje za kraj - "treba znati kako piti vino".