Izborna kampanja za Evropski parlament ulazi u završnicu: Šta očekuje region posle glasanja?

Da li promena odnosa snaga u Evropskom parlamentu može da pomeri fokus sa Zapadnog Balkana, posebno u odnosu na dijalog Beograda i Prištine?

19.05.2024. 07:57
  • Podeli:
evropski parlament eu pixabay-6537a3c9854c5.webp Foto: Pixabay

Izbori za Evropski parlament održaće se u zemljama članicama od 6. do 9. juna. Izborna kampanja protiče u senci mnogo izazova sa kojima se Evropa suočava. Najveći izazov koji očekuje EU biće, prema istraživanjima, uspon krajnje desnice.

Ključni izbori sa visokim ulozima – u najkraćem se komentarišu predstojeći izbori za Evropski parlament. U finišu izborne trke pažnja je usmerena na krajnje desničarske i populističke stranke. Ankete im predviđaju više poslaničkih mesta u novom sazivu - pobedu u šest od 27 zemalja članica Unije.

"U ovom trenutku ankete pokazuju da trenutno građane EU najviše brine kupovna moć, bezbednost i pitanje migracija. I to su upravo teme kojima partije i politički predstavnici iz tog krajnje desnog bloka pokušavaju da se nametnu biračima. Oni možda čak i ne nude neka konkretna rešenja, ali jednostavno ukazuju da ono što se sada dešava nije dobro i na taj način raste popularnost njihova u ovom trenutku", rekla je za RTS Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Da li promena odnosa snaga u Evropskom parlamentu može da pomeri fokus sa Zapadnog Balkana, posebno u odnosu na dijalog Beograda i Prištine.

"U tom pogledu često veći uticaj na dijalog imaju pojedinci koji budu izabrani da budu u posrednici u pregovorima i njihova dinamika i njihov odnos prema tom procesu, nego što se to na sistemskom nivou menja. Na sistemskom nivou su stavovi većine zemalja jasni, oni su prilično nepromenjivi, ali ono što trebalo bi da se očekuje da se izvrši veći pritisak na poštovanje dogovorenog", rekao je Despot Kovačević, docent Fakulteta političkih nauka.

Na novi pristup Evropi, pozivaju jednako i aktuelni i bivši lideri Unije. U jeku jačanja desnice, kažu, to je svojevrstan demokratski izazov. Ipak, kurs Švedske i Italije nije se suštinski promenio. Švedske demokrate, tumači se, ubrzale su integraciju te zemlje u NATO.

"Zavisiće od toga ko će i na koji način formirati Evropsku komisiju. Kako će se grupisati svi oni koji budu dobili mesta tu. Postoje, naravno da je i dalje ta grupacija oko Evropske narodne partije, koja predstavlja neku vrstu umereno konzervativne opcije, ali izrazito proevropske, verovatno će biti centralna grupacija i na dalje. Tako da to pitanje sada uticaja nekih novih aktera koji se budu pojavili ostaje vrlo ograničeno", navela je Selakovićeva.

Da trend prati i region potvrđuju rezultati glasanja, u relativno mladoj članici Unije - Hrvatskoj, ali i Severnoj Makedoniji, koja je kandidat za članstvo. Uzlet evroentuzijazma u Skoplju, socijaldemokrate nisu uspele da valorizuju.

"Desnica, zapravo, VMRO u Severnoj Makedoniji najviše glasova osvojio upravo jednim razočaranjem u EU i u evropske integracije. Naime, u prethodnih osam godina na vlasti su bile socijaldemokrate i znamo kako su Zoran Zaev i Dimitar Kovačevski pokušavali i regionalne evropske integracije da podignu na visok nivo i pristajali na mnoge kompromise. EU nije nagradila taj trud i čini se da je evrooptimizam građana Severne Makedonije značajno opao. Govorim o jednom desnom polu koji jeste značajno ojačao od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju sve više jača. To se može tako govoriti i o političarima sa levog spektra da imaju desni narativ. Pre svega za predsednika Milanovića, ali je zaista problematično kada jednu manjinu koja je imala puno problema u prošlosti, znamo sve šta se desilo, jednu predistoriju, isključite iz vlade", rekao je Kovačević.

I dok se čeka glasanje u Evropskom parlamentu, koji sada ima 705 članova, u narednom sazivu biće ih petnaestoro više. Trenutno najveća politička grupacija je Evropska narodna partija, potom socijalisti i demokrate, pa liberali. Naredna četiri mesta zauzimaju stranke levice i desnice. Kojih će biti više, znaće se posle 9. juna.

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()