Najvažniji izbori za celu planetu bili su oni u Sjedinjenim Američkim Državama
Odlazeću 2024. godinu obeležili su izbori za Evropski parlament, a posebno predsednički izbori u SAD na kojima je drugi mandat osvojio Donald Tramp.
Na predsedničkim izborima u SAD, održanim 5. novembra, Tramp je pobedio demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris, čime je osvojio svoj drugi mandat i postao 47. predsednik SAD.
Prvi izbor Demokratske stranke bio je aktuelni predsednik Džozef Bajden, ali je nakon što je podbacio u televizijskoj debati sa Trampom, odlučio da se povuče iz izborne trke i podržao kandidaturu Haris.
Tramp je za potpredsednika SAD odabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa.
Izbori u Evropskoj uniji održani su između 6. i 9. juna i to su bili prvi izbori za EP nakon što je Velika Britanija napustila EU u okviru Bregzita. Na izborima je izabrano 720 članova EP koji predstavljaju više od 450 miliona ljudi iz 27 zemalja članica EU, a najviše poslaničkih mesta (185) u Evropskom parlamentu osvojila je Evropska narodna partija EPP u kojoj je Ursula fon der Lajen, koja je ponovo izabrana za predsednicu Evropske komisije, dok je Progresivna alijansa socijalista i demokrata pretrpela blagi pad, osvojivši 135 poslaničkih mesta.
Najveće gubitke pretrpele su grupacije Obnovimo Evropu, kojoj pripada i partija Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i grupa Zeleni - Evropski slobodarski savez.
Desničarska grupa Patrioti za Evropu osvojila je treće mesto po broju poslaničkih mesta, a pored toga formirana je i grupa krajnje desnice Evropa suverenih nacija, koja je tako postala najmanja grupa u EP.
Zbog loših rezultata na tim izborima Makron je raspustio Narodnu skupštinu Francuske i raspisao vanredne izbore, koji su održani 30. juna i 7. jula, odnosno dan ranije za one birače koji žive van kontinentalne Francuske.
Opšti izbori održani su u Ujedinjenom kraljevstvu 4. jula, na kojima je Laburistička stranka predvođena Kirom Starmerom ubedljivo pobedila vladajuću Konzervativnu partiju tadašnjeg premijera Rišija Sunaka, osvojivši 174 poslaničkih mesta prostom većinom, odnosno ukupno 411 poslaničkih mesta.
To je bila prva izborna pobeda za Laburiste nakon opštih izbora 2005, i kraj 14-godišnje vlasti Torijevaca.
Konzervativna stranka osvojila je 121 mesto, izgubivši 251 poslaničko mesto i 12 ministarskih mesta.
Osmi po redu predsednički izbori u Rusiji održani su sredinom marta, a na njima je aktuelni predsednik Vladimir Putin osvojio 88 odsto glasova, čime je dobio novi petogodišnji mandat.
Njegovi protivkandidati bili su Leonid Slucki iz Liberalno-demokratske partije, Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije, kao i Vladislav Davankov iz partije Novih ljudi.
Ruska Centralna komisija zabranila je opozicionom lideru Alekseju Navaljnom da se kandiduje, a on je nekoliko nedelja uoči izbora preminuo u zatvoru.
Društveni aktivisti koji se zalažu protiv Putina pozvali su birače da u glasačke kutije ubace nevažeće listiće.
Navaljni i njegove pristalice pozvali su na proteste protiv Putina i rata u Ukrajini, a nakon smrti Navaljnog sredinom februara, njegovi saveznici Andrijus Kubilijus, Mihail Hodorovski i njegova udovica Julija Navaljna pozvali su EU da ruske izbore oceni nelegitimnim.
Na parlamentarnim izborima održanim u Gruziji vladajuća partija Gruzijski san proglasila je pobedu sa više od 53 odsto osvojenih glasoca, dok su četiri glavne opozicione partije osvojile 37,97 odsto glasova. Te partije i predsednica zemlje Salome Zurabišvili tvrdili su da su izbore obeležili slučajevi kupovine glasova i prepunjavanje glasačkih kutija, kao i zastrašivanja i pritisak na birače.
Oni su takođe optužili partiju Gruzijski san za krađu na izborima, a Zurabišvili je rezultate izbora proglasila nelegitimnim.
Predizbornu kampanju Gruzijskog sna obeležila su obećanja o čuvanju mira, ''pragmatičnu' politiku u pogledu rata u Ukrajini, kao i pridruženje EU ''po gruzijskim uslovima'', dok se opozicija usredsredila na kritiku i smenu GS koju su nazivali ''proruskom strankom'', kao i njenu nespremnost da ispunikriterijume EK kako bi se pristupilo EU.
Opšti izbori su održani u Meksiku 2. juna, gde su birači birali novog predsednika na šestogodišnji mandat, 500 članova Predstavničkog doma i svih 128 članova Senata Republike. Levičarka Klaudija Šajnabum izabrana je za predsednicu, nasledivši koelgu iz partije Morena, Andresa Manuela Lopeza Obradora, na prvim opštim izborima u istoriji zemlje na kojima su većina kandidata bile žene.
Šajnabum prva je predsenica u istoriji Meksika i prvi predsednik jevrejskog porekla u Meksiku i Latinskoj Americi.
Na parlamentarnim izborima u toj zemlji, levičarska koalicija Sigamos Hacijendo osvojila je većinu u Poslaničkom domu.
Na predsedničkoim izborima u Venecueli održanim 28. juna treći uzastopni mandat osvojio je Nikolas Maduro, dok je njegov protivkandidat i bivši diplomata Edmundo Gonzales napustio zemlju i otišao u Španiju, nakon što su izborne valsti u zemlji, bez pružanja dokaza objavile da je Maduro odneo pobedu na izborima. To je izazbalo proteste u zemlji i svetu, pri čemu su mnogi svetski lideri odbacili rezultate izbora i smatraju Gonzalesa za izbornog pobednika.
Neke zemlje, uključujući Rusiju, Kinu, Iran, Severnu Koreju i Kubu, priznale su Madura kao pobednika.
Mnoge međunarodne organizacije poput Hjuman Rajts Voča osporile su rezultate izbora.
Maduro nije priznao rezultate izbora, već je zatražio od sudija Vrhovnog suda pravde da izvrše reviziju izbora i proglase rezultate, nakon čega su oni krajem avgusta potvrdili Madurovu pobedu.
Nakon pogibije predsednika Irana Ebrahima Raisija u maju, u Iranu su 28. juna i 5. jula održani predsednički izbori, na kojima je Masud Pezeškijan osvojio 44 odsto glasova.
Sa izlaznošću od 39,93 odsto u prvom krugu izbora zabeleženo je najniže učešće na predsedničkim izborima u istoriji Irana, dok je u drugom krugu, kada je pored Pezeškijana učestvovao i Said Džalili, izalznost povećana na 19, 68 odsto.
Na predsedničkim izborima u Azerbejdžanu, aktuelni predsednik Ilham Alijev osvojio je peti uzastopni mandat sa osvojenih preko 92 odsto glasova. Reč je o vanrednim izborima, pošto ih je Alijev proglasio nakon što je Azerbejdžan izašao kao pobednik iz sukoba u Nagorno-Karabahu, u okviru koje je Azerbejdžan preuzeo kontrolu nad tom regijom.
Dve glavne opozicione stranke, Musavat i Narodni front, najavile su da neće kandidovati kandidate za izbore i pozvale birače da ostanu kod kuće, navodeći kao razlog nedemokratsku prirodu izbora, pri čemu je nekoliko kandidata na glasačkom listiću je ranije izrazilo javno divljenje Alijevu, što je rezultiralo odsustvom opozicionih kandidata.
Na predsedničkim izborima održanim početkom februara u Finskoj za novog predsednika izabran je Aleksandar Stub, koji je u drugom krugu pobedio Peku Havisto sa osvojenih 51,6 odsto glasova.
Dotadašnji predsednik Sauli Niniste nije mogao da se kandiduje za reizbor, pošto je obavljao funkciju predsednika u dva uzastopna mandata.
Nakon ostavke mađarske predsednice Katalin Novak, u toj zemlji su u februaru održani predsednički izbori, na kojima je apsolutnom većinom pobedio Tamaš Šuljok.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.