Mađarska nije podržala predlog Evropske komisije za dodelu pomoći Ukrajini

Mađarska nije danas podržala predlog Evropske komisije za novi paket pomoći Ukrajini od 18 milijardi evra za iduću godinu.

Šef tima mađarskog premijera Viktora Orbana izjavio je danas na brifingu u Budimpešti da Mađarska želi da svoj deo pomoći Ukrajini uputi bilateralno, a ne u sklopu EU.

Mađarski ministar finansija Mihalj Varga saopštio je u utorak da je Mađarska spremna da pomogne Ukrajini, ali da Budimpešta više ne želi da doprinosi u bilo kojoj novoj novčanoj pomoći koju će uputiti EU, preneo je Rojters.

Paket vredan 18 milijardi evra

Evropska komisija predložila je danas novi paket podrške za Ukrajinu u iznosu od 18 milijardi evra za 2023. godinu, a u pitanju su zajmovi koji će biti isplaćivani u redovnim ratama u toku sledeće godine, objavila je britanska agencija.

Komesari za ekonomiju i za budžet Valdis Domborovskis i Johanes Han naglasili su da je ovo stabilna, redovna i predvidljiva finansijska pomoć, u proseku od 1,5 milijardi evra mesečno.

Ova pomoć trebalo bi da pokrije značajan deo kratkoročnih potreba Ukrajine za 2023. godinu.

Evropska komisija je dodala da je Međunarodni monetarni fond procenio da je Ukrajini potrebno između tri i četiri milijarde evra mesečno.

Komesari su, na pres konferenciji ukazali da će, zahvaljujući ovom paketu, Ukrajina moći da nastavi da isplaćuje plate i penzije i da održava osnovne javne usluge.

Pre svega se misli na bolnice, škole i smeštaj za preseljene ljude, kao i da osigura makroekonomsku stabilnost i obnovi kritičnu infrastrukturu koju je uništila Rusija, kao što su energetska infrastruktura, vodovodni sistemi, transportne mreže, putevi i mostovi.

Komisija je naglasila da ova podrška ide ruku pod ruku sa reformama u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije u Ukrajini.

Sredstva će biti obezbeđena kroz povlašćene zajmove, otplaćivana u periodu od najviše 35 godina, počevši od 2033. godine.

„Da bi obezbedila sredstva za kredite, Komisija predlaže zaduživanje na tržištima kapitala korišćenjem strategije diversifikovanog finansiranja. To bi omogućilo EK da koristi puni portfolio instrumenata finansiranja kako bi osigurala tržišno finansiranje pod najpovoljnijim uslovima, kada su oni potrebni“, naglasila je Komisija.

Zajmovi koje Komisija predlaže za 2023 godinu su povlašćeni i sa veoma dugim rokom isplate do 35 godina i otplatom glavnice najkasnije za 10 godina.

Istovremeno, u slučaju da EU ne primi od Ukrajine isplate na vreme, Komisija bi u prvom redu koristila svoj fond likvidnosti kao prvi resurs za osiguranje plaćanja investitorima u obveznice EU.

Da bi se obezbedila nesmetana isporuka paketa, EK predlaže tri regulative koje moraju da dobiju zeleno svetlo Evropskog parlamenta i država članica EU u Savetu pre nego što novi instrument stupe na snagu.

Komisija se nada da će ta procedura biti kompletirana najkasnije do kraja godine da bi pomoć Ukrajini mogla da bude isporučena na samom početku 2023 godine.