Mrzi Tita, hvalila Musolinija, svojata Istru i Dalmaciju: Ko je nova italijanska premijerka?

Predsednica stranke "Braća Italije" Ðorđa Meloni (45), političarka koja će najverovatnije postati prva žena na čelu vlade te zemlje, ali i prvi italijanski premijer krajnje desnice od Benita Musolinija, imala je zanimljiv razvojni put od tinejdžerske aktivistkinje koja je hvalila Musolinija do favoritkinje za prvu ženu predsednicu vlade.

Rođena u Rimu 15. januara 1977. godine, Meloni je odrasla u radničkoj četvrti Garbateli sa majkom, pošto ih je otac napustio. Njena mladost zaista je usidrena na tvrdoj desnici i među skromnim počecima, što je ključ za njen imidž žene iz naroda, prenosi BBC.

Sa 15 godina pridružila se Omladinskom frontu, omladinskom krilu neofašističkog Italijanskog socijalnog pokreta (MSI), a kasnije je postala predsednica studentskog ogranka naslednika pokreta, Nacionalne alijanse.

"Benito Musolini je bio dobar političar, jer sve što je radio – radio je za Italiju", rekla je ona jednom prilikom. Takođe je govorila i da se Dalmacija i Istra moraju vratiti Italiji.

Osnovana 2012. godine, partija "Braća Italije" svoje političke korene ima u MSI. Stranka zadržava logo posleratnih partija krajnje desnice, trobojni plamen.

"Ðorđa Meloni ne želi da odustane od tog simbola, jer je to identitet od kojeg ne može da pobegne, to je njena mladost", kaže profesor političkih nauka Ðanluka Pasareli. Njena stranka nije fašistička, jer fašizam znači dobiti vlast i uništiti sistem, a ona to neće učiniti, dodaje on. Ali kaže da postoje krila u stranci povezana sa neofašističkim pokretom i da je ona uvek "igrala nekako između".

Meloni je 2008. godine, sa 31 godinom, postala najmlađi italijanski ministar ikada, kada ju je Silvio Berluskoni imenovao za portfelj omladine i sporta.

Nakon što je formirala sopstvenu stranku 2012. godine, osvojila je samo četiri odsto glasova na prethodnim izborima 2018. godine, da bi da izbirima u nedelju dobila više od 24 odsto glasova.

Meloni zagovara tradicionalne katoličke porodične vrednosti. Ipak, kaže da će sačuvati italijanski zakon o pobačaju koji dopušta prekide trudnoće, ali i lekarima omogućava da odbiju da ih rade. Kaže da ženama, koje misle da im je pobačaj jedina opcija, želi da pruži pravo na izbor.

U februaru je na duštvenim mrežama objavila jedan status o Titu, u kome je pisala da je apsurdno ukazivati čast nekome ko je odgovoran za pokolj Italijana.

"Braća Italije već su odavno predstavila predlog zakona kako bi se stalo na kraj ovoj sramoti. Žrtve fojbi (naziv za masovna ubistava koja su počinile partizanske jedinice krajem Drugog svetskog rata u Istri i na Slovenačkom primorju, i jama u koje su tela žrtava bacana) i njihovi voljeni zaslužuju poštovanje i pravdu: odmah oduzeti orden Italijanske Republike maršalu Titu", napisala je ona.

I dok je nastojala da uveri zapadne saveznike Italije, snažno podržavajući proukrajinsku liniju vlade Marija Dragija, njena tvrdokorna konzervativna socijalna politika zabrinjava mnoge, navodi BBC.

Odlučna i borbena dok kritikuje Evropsku uniju, masovnu imigraciju i "LGBT lobije", Meloni je osvojila razočarane birače i izgradila snažan lični brend. "Da – prirodnoj porodici, ne – LGBT lobijima!" govorila je ona gostujući na nedavnom mitingu španske krajnje desničarske stranke Voks.

Profesor Pasareli kaže da Meloni nije opasnost za demokratiju, već za Evropsku uniju, stavljajući je u isti kalup sa Marin Le Pen i Viktorom Orbanom. U želji da postane prva žena premijer Italije, ona je potvrdila svoj ženski identitet, ali na mačo politički način, smatra on.

Za svoje saveznike, ona bi predstavljala radikalnu političku promenu koja je potrebna Italiji, s obzirom na njenu dugu ekonomsku stagnaciju.

Sa svojim partnerom, televizijskim novinarom Andreom Ðambrunom, Đorđa Meloni ima ćerku, rođenu 2006. godine.