Nemci bi razdvajali Ruse i Ukrajince poginule u Drugom svetskom ratu

Nemačko udruženje koja se brine o grobovima poginulih u ratu kaže da želi da započne odvajanje Ukrajinaca od Rusa i drugih nacionalnosti bivšeg Sovjetskog Saveza, počevši od groblja u Hamburgu.

"Počinjemo se razlikovati", rekao je Kristijan Lebke, upravni direktor hamburškog odeljenja Nemačke komisije za ratne grobove (Volksbund Deutsche Kriegsgräberfürsorge) za nemačku novinsku agenciju DPA.

Njegovo priznanje usledilo je u nedelju, na "dan nacionalne žalosti", na koji ljudi širom Nemačke odaju počast poginulima u ratoovima.

Lebke je procenio da je na grobljima u Hamburgu pokopano oko 1400 sovjetskih vojnika poginulih u ratu.

Zbog ovog rata nema mira poginulima

Njemački i zapadni saveznici beleže nacionalnost samo kao "Rus" ili "Sovjet", ali je rekao da će VDK pokušati da razlikuje Ukrajince prema njihovom mestu rođenja, kao što je Kijev.

Kao jedan od razloga odvajanja poginulih u ratu, Lebke je izneo aktuelni sukob između Rusije i Ukrajine i ruske komemoracije "Besmrtnog puka" za koje je rekao da imaju "nacionalističke i delom istorijski revizionističke prizvuke".

"Besmrtni puk" je inicijativa civilnog društva pokrenuta 2011. godine, jer se zbog starosti smanjio broj živih branilaca iz Drugog svetskog rata.

Od 2012. mnogi Rusi obeležavaju trijumf svojih predaka nad nacističkom Nemačkom noseći njihove portrete na paradama za Dan pobede 9. maja. Inicijativu podržava vlada u Moskvi.

Sovjetske ratne žrtve čine deo od 62.000 grobova iz oba svetska rata u Hamburgu.

Ima i glasova razuma

U Bergedorfu je pokopano oko 652 ratnih zarobljenika i radnika na prisilnom radu. Dve trećine od 524 pokopana u Ohlsdorfu su zarobljenici iz logora Sandbostel. Ostali su raštrkani po deset drugih ratnih groblja u Hamburgu. 

Još 77 grobova na ostrvu Hanoefersand pripadaju ratnim zarobljenicima iz Ruskog Carstva u Prvom svetskom ratu, koji su umrli od raznih bolesti u nemačkom zarobljeništvu.

Dok je Lebke govorio o razdvajanju ukrajinskih grobova, zamenica gradonačelnika Katarina Fegebank iznela je nešto drugačiju poruku u svom govoru na komemoraciji.

"Naš je zadatak danas i svaki dan da mislimo na te i milione ljudi koji su postali žrtve rata i nasilja. Ovde stojimo zajedno kako bismo se zauzeli za mir i slobodu, protiv rasizma, antisemitizma i isključivanja", rekla je okupljenima u gradskoj skupštini.