Među glavnim andidatima se ističu mnoga imena, a po istraživanjima javnog mnjenja u vođstvu je opoziciona liderka krajnje desnice Ðorđe Meloni
U Italiji se održavaju parlamentarni izbori koji bi mogli da donesu pobedu desničarske koalicije i prvu ženu na čelu italijanske vlade.
Među glavnim kandidatima ističu se mnoga imena, od trostrukog premijera Silvija Berluskonija do opozicione liderke krajnje desnice Ðorđe Meloni, koja je po istraživanjima javnog mnjenja u vođstvu, prenosi BBC.
Njena stranka Braća Italije, koja je doživela meteorski rast popularnosti nakon izbora 2018. godine, kada je osvojila nešto više od četiri odsto glasova, deo je desničarskog saveza koja uključuje još i partije: Liga, pod vođstvom Matea Salvinija, Forca Italija Silvija Berluskonija i još jednog manjeg koalicionog partnera.
Bivši premijer Berluskoni, sa 86 godina, koliko će napuniti za koji dan, i padom popularnosti stranke poslednjih godina, ne želi da dobije četvrti mandat, već se nada mestu u Senatu.
On je obećao da će vršiti umereni uticaj na dve veće stranke u desničarskom savezu, stranke Braća Italije Ðorđe Meloni i Salvinijevu Ligu.
Pobeda Braće Italije na izborima mogla bi da dovede do toga da Meloni postane prva žena premijer Italije.
Ona bi takođe bila prvi lider krajnje desnice na vlasti još od dolaska Benita Musolinija na vlast u Italiji pre 100 godina.
Njihov glavni izborni rival je bivši premijer Enriko Leta, 56-godišnji lider Demokratske partije, glavne italijanske snage levog centra.
Vanredni izbori dolaze nakon ostavke premijera Marija Dragija u julu, nakon što nije uspeo da ujedini rascepkanu političku koaliciju, a analitičari kažu da je još jedan razlog za rast popularnosti Meloni bila njena odluka da ne učestvuje u Dragijevoj širokoj koaliciji.
Završetkom kampanje u Italiji dominirale su rasprave oko Evropske unije i ruskog rata u Ukrajini, ali glasače najviše brine povećanje troškova cena energenata, u trenutku kada je odlazeća Dragijeva vlada nacionalnog jedinstva obećala 66 milijardi evra pomoći italijnskim građanima, navodi BBC.
Politika koji nudi Ðorđa Meloni je konzervativna, njena partija se protivi gej brakovima i promoviše tradicionalne porodične vrednosti.
Kada je u pitanju Evropa, stranka Braća Italije je odustala od protivljenja evru, ali se zalaže za reformu Evropske unije kako bi je učinila manje birokratskom i manje uticajnom na unutrašnju politiku.
Meloni tvrdi i da je stranku oslobodila fašističkih elemenata, i da je italijanska desnica "predala fašizam istoriji već decenijama".
Njen glavni rival, lider levog centra Leta otpočeo je svoj predizborni skup u petak u Rimu uz zvuke stare ratne antifašisticke pesme "Bela ćao".
Eli Šlajn, levičarka i bivša poslanica u Evropskom parlamentu, kojoj je Leta dao istaknuto mesto u kampanji, iskoristila je ovaj skup da ospori neprijateljstvo Melonijeve prema onome što ona naziva "LGBT lobijem".
Još jedan od uticajnijih političkih aktera je Pokret pet zvezdica, koji predvodi bivši premijer Ðuzepe Konte, i koji je u vreme poslednjeg ispitivanja javnog mnjenja početkom septembra, dostizao 14 odsto podrške.
Konte smatra da je Pokret pet zvezdica pridobio više glasača pred kraj izborne kampanje.
"Proglasili su nas za mrtve", rekao je pristalicama u Rimu.
U komentarisanju politike desničarskog saveza koji predvodi Meloni, on je naveo da je pred biračima izbor da podignu plate ljudima koji zarađuju 4 evra na sat, ili da povećaju plate onima koji uzimaju 10.000 evra mesečno, navodi BBC.
Preostale dve stranke za koje se očekuje da će učestovovati u formiranju vlade nakon izbora su Liga krajnje desnice Matea Salvinija i Berluskoni, a dvojicu lidera veže i to što su poslednjih godina imali bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Salvini proveo je poslednje sate svoje predizborne kampanje optužujući Evropsku komisiju za mešanje u izbornu trku. On je nazvao "sramnom arogancijom" izjavu predsednice EK Ursule fon der Lajen da Evropa ima "alat" da odgovori ako Italija sutra odabere nacionalistički kurs kao Mađarska i Poljska, navodi BBC.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.