Pirinač koji nije dobar za ishranu postaje ekološki prihvatljiva i korisna plastika

Prvi put još od 2011. godine, nakon nuklearne nesreće, Abe gleda kako njegova polja pririnča ponovo rađaju. Pirinač koji se ovde uzgaja smatra se neprikladnim za ishranu, zbog čega je promenjena njegova namena – koristi se za izradu ekološki prihvatljive plastike sa niskim sadržajem ugljen-dioksida.

"Želeo sam da doprinesem borbi protiv plastičnog otpada. Drugi razlog je bio obnova ovog regiona. Hteo sam da budem od koristi, pa sam se konsultovao sa svima i odlučio da sarađujem sa proizvođačima", kaže japanski farmer Jiniči Abe.

Abeov grad Namie još se bori da se oporavi od katastrofe od pre 12 godina, kada je cunami izazvao havariju u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči. Delovi tog grada nalaze se samo četiri kilometra od fabrike. Zato je oko 80 odsto zemljišta zabranjeno za korišćenje.

Promena je došla sa otvaranjem nove fabrike. Pirinač se kombinuje sa malim plastičnim perlama, zagreva i gnječi pre nego što se istiskuje u tanke šipke, koje se hlade i seku na sitne smeđe palete. Palete se zatim šalju kompanijama koje proizvode plastičnu robu.

"Ovo je smola na bazi nafte koja je pronađena u plastičnim materijalima. A ovo je pirinač. Dakle, smola na bazi nafte se meša sa pirinčem kako bi se u našoj fabrici napravile pelete koje se nazivaju pirinčana smola", objašnjava direktor fabrike "Biomass Resin" Takemitsu Imazu.

Plastika nije biorazgradiva, ali korišćenje pirinča smanjuje upotrebu nafte a time i ukupnu količinu CO2 u atmosferi. Stručnjaci tvrde da su ispitivanja pokazala da pirinač jeste radioaktivan, ali da ne prelazi dozvoljene granice.