Poljska najavljuje izgradnju zida na granici s Rusijom

Poljska bi mogla da podigne ogradu prema Rusiji, upozorila je Varšava u utorak.

Kao razlog moguće izgradnje zida prema ruskoj Kalinjingradskoj oblasti, poljski političari su naveli bojazan da bi ruske vlasti u narednim nedeljama mogle da podstaknu migrante koji su u Rusiju došli iz Azije i Afrike da ilegalno pokušaju da pređu poljsku granicu.

Ovo je scenario koji je Poljska već gledala na granici sa Belorusijom u jesen prošle godine. Tada su, podsetimo, hiljade migranata iz azijskih i afričkih zemalja, posebno iz Sirije i Iraka, ilegalno pokušale da pređu poljsko-belorusku granicu i tako uđu na teritoriju EU.

U Varšavi i Briselu su tada ocenili da je to oblik hibridnog rata, a da iza svega stoji beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko. Uostalom, i sam je poručio EU da treba da primi migrante koji su kampovali na poljsko-beloruskoj granici.

Poljska podigla ogradu prema Belorusiji 

Poljska je tada podigla gvozdenu ogradu na delu granice sa Belorusijom. Barijera je visoka pet i po metara i opremljena je kamerama i senzorima pokreta. Dugačak je 187 kilometara. Inače, ukupna dužina poljsko-beloruske granice je oko 400 kilometara.

U Varšavi sada kažu da će na isti način možda morati da reaguju i kada je reč o granici sa Rusijom.

"Moraćemo da ojačamo naše snage na ovom delu granice i razmotrimo izgradnju graničnih utvrđenja sličnih onima koje sada imamo na poljsko-beloruskom delu“, upozorio je Kšištof Sobolevski, jedan od lidera vladajuće partije Pravo i pravda, a prenosi Rojters.

Poljska granična policija je takođe najavila da će do kraja novembra izabrati izvođača za izgradnju žičane ograde prema Rusiji. Ograda, duga oko 200 kilometara, trebalo bi da bude završena do kraja septembra naredne godine.

Poljsko-ruska granica duga 230 kilometara

Poljska i Rusija imaju oko 230 kilometara dugu granicu. Granica deli Poljsku i EU od ruske Kalinjingradske oblasti.

Reč je o ruskoj enklavi na Baltiku koja je nastala posle Drugog svetskog rata podelom bivše nemačke pokrajine Istočne Pruske na severni, ruski i južni, poljski deo. Ruski deo obuhvatao je i regionalni centar Kenigsberg, koji je 1946. preimenovan u Kalinjingrad.

Ruska enklava na Baltiku

Kalinjingradska oblast je pripojena Ruskoj SFSR u okviru SSSR-a. Nakon raspada SSSR-a 1991. postao je ruska enklava. To je sedište ruske Baltičke flote.

Početkom leta Kalinjingrad se našao na naslovnicama svetskih medija, pošto je Litvanija, koja se na severu i istoku graniči sa Kalinjingradskom oblašću, odlučila da obustavi besplatan transport sankcionisane robe u tu rusku enklavu.

U Moskvi su zapretili da će, ako bude potrebno, nasilno uspostaviti slobodan prolaz ka Kalinjingradskoj oblasti, što je izazvalo strah od ruskog i beloruskog napada na baltičke zemlje i Poljsku, koje su članice NATO, a što bi moglo dovesti do nuklearnog rata.

Podsetimo, Litvanija se pre ulaska u EU i NATO obavezala da neće ometati protok ljudi i robe iz Belorusije u Kalinjingradsku oblast. Međutim, nakon što je EU uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, Litvanija je odlučila da spreči kretanje sankcionisane robe u tu rusku baltičku enklavu. Međutim, slobodno kretanje putnika iz Rusije i Belorusije u Kalinjingrad nije dovedeno u pitanje u Viljnusu.

Na kraju je dogovoreno kompromisno rešenje kojim je ponovo uspostavljen protok robe iz Rusije i Belorusije u Kalinjingradsku oblast.

Međutim, čini se da se Kalinjingradska oblast sada ponovo vraća u fokus evropske i svetske javnosti, a to je zato što je Rusija odlučila da podstakne letove iz Azije i Afrike u taj region kako bi održala turizam u toj enklavi pod uslovi sankcija.

U Varšavi strahuju da među azijskim i afričkim turistima u Kalinjingradu ima mnogo migranata koji žele da se dočepaju EU, a koje na to podstiče Moskva.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je, kako prenosi Rojters, da se Moskva neće mešati u odluku Varšave da izgradi barijeru prema Kalinjingradskoj oblasti, odnosno Rusiji. Međutim, rekao je Peskov, izgradnja zidova bi bila „glupa odluka“.

Odnosi Moskve i Varšave su veoma napeti, posebno otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara. Poljska snažno podržava Ukrajinu u njenim nastojanjima da se pridruži evroatlantskim integracijama, kao i u odupiranju ruskoj agresiji.

Već godinama su napeti i odnosi Poljske i Bjelorusije, odane ruske saveznice.

Poljska je pristupila NATO-u 1999. godine, a u EU je ušla 2004. godine. Članica je Šengena.