Potres u EU: Obelodanjen spisak evroparlamentaraca koji rade za ruske interese

Kremlj na sve načine pokušava da utiče na evropsku politiku prema Rusiji, a jedna od institucija u kojoj Moskvi to polazi za rukom jeste Evropski parlament. Komitet ovog tela nedavno je sproveo istraživanje i došao do zaključka da pojedini evroparlamentarci često perfidno zastupaju politiku ruskog lider Vladimira Putina. 

Odbijaju da glasaju za rezolucije protiv Rusije

Komitet ističe slučaj usvajanja rezolucije kojom se zahteva da se Rusija označi kao državni sponzor terorizma, piše u njihovom izveštaju.

Odluku su podržala 494 poslanika od ukupno 705. Preostali poslanici, posebno oni koji su bili prisutni na sednici i glasali ili protiv rezolucije – 58 njih ili su bili uzdržani – njih 44, piše Nova S.

Aktuelni saziv Evropskog parlamenta je aktivan od 2019. godine. Od tada, pa do januara 2023. njegovi članovi su glasali za ukupno 22 rezolucije direktno povezane sa kršenjem ljudskih prava od strane Kremlja, ratom u Ukrajini ili antiruskim sankcijama.

Ponekad bi Evropski parlament u svoje rezolucije odjednom uključio nekoliko ruskih prekršaja: na primer, u junu 2021. poslanici su osudili i priznanje nekoliko evropskih i američkih javnih organizacija kao nepoželjnih u Rusiji, kao i pritvor opozicionog političara Andreja Pivovarova.

Nakon 24. februara 2022. godine, 10 od ukupno 12 usvojenih rezolucija odnosilo se na rat u Ukrajini i njegove posledice.

EU je osudila agresiju Rusije, podržala usvajanje dodatnih mera za obezbeđivanje prehrambene bezbednosti i zaštitu porodica sa decom koja beže iz Ukrajine, a takođe je proglasila Rusiju sponzorom terorizma.

Poslanici Evropskog parlamenta glasali su za stvaranje tribunala za istragu zločina ruske agresije na Ukrajinu u januaru 2023. godine. U ovom slučaju, od 705 poslanika Evropskog parlamenta, u proseku 531 (75 odsto) je podržao antiruske rezolucije. Protiv je prosečno glasalo nešto više od 40 njih, a isto toliko ih je bilo uzdržano.

Komitet naglašava da upravo poslednje dve grupe evroposlanika takvim postupanje, perfidno lobiraju za interese Moskve.

Takođe, osim što bira između ove tri opcije, poslanik EP može jednostavno da ne učestvuje u glasanju, ne prisustvuje sednici ili ne „pritisne dugme“, ostavljajući svoj stav neotkrivenim. U ukupnom paketu koji smo dobili, 4,3 odsto poslanika je koristilo ove metode do 2022. godine.

Međutim, proračuni pokazuju da je udeo neglasača bio tri puta veći kada su u pitanju antiruske rezolucije. Takvo odstupanje teško da bi moglo biti slučajno i znači da su neki od evroposlanika namerno izabrali strategiju da ne glasaju o dokumentima koji se odnose na Rusiju.

Ko od poslanika podržava Rusiju?

Ponekad je teško locirati poslanike Evropskog parlamenta za koje se može sumnjati da gaje dobre odnose sa Kremljom. Naime, oni se često ne drže jedne posebne taktike kada glasaju o antiruskim rezolucijama, već kombinuju glasove protiv, uzdržane i odbijanje da učestvuju u glasanju. Ponekad čak podržavaju ove dokumente.

Na vrhu liste je Tatjana Ždanoka , članica Letonsko-ruskog saveza poznata po svom otvoreno proruskom stavu – odbacila je 20 od 22 analizirane rezolucije.

Ždanoka je vrlo otvorena u pogledu svojih stavova. Ona je 2014. godine odobrila aneksiju Krima i otputovala u Rusiju 2018. godine da posmatra predsedničke izbore.

Tada je priznala da je bilo prekršaja, ali je dodala da ih je po njenom mišljenju bilo „malo“. Dana 11. marta 2022. godine, Ždanoka i njeni suparnici održali su miting ispred misije EU u Rigi kako bi pokazali podršku Rusiji. Događaju je prisustvovalo oko 200 ljudi.

Inače, Ždanoka ne može da bude izabrana u letonski nacionalni ili gradski parlament jer je posle 1991. godine radila u Komunističkoj partiji Letonije. Međutim, to je ne sprečava da od 2004. godine redovno dolazi u Strazbur, gde se nalazi Evropski parlament.

Gunar Bek iz nemačkog AfD- a , još jedan javni pristalica Kremlja. Odbacio je 18 od 22 rezolucije o ratu Rusije i Ukrajine.

Slično kao i Ždanoka, Bek ne beži od toga da progovori o svojim pro-putinovskim stavovima. U septembru 2021. godine posmatrao je parlamentarne izbore u Rusiji.

„U Rusiju sam stigao bez upozorenja. Za sada vidim da su izbori dobro organizovani“, rekao je tada.

U izveštajima medija navodi se da je posetio Rusiju na poziv Vjačeslava Volodina, predsednika Donjeg doma ruskog parlamenta. Donje veće je platilo njegov let do Moskve i sobu u centralnom hotelu Radison Slavjanskaja. Jedno noćenje u apartmanu u ovom prestižnom hotelu u centru Moskve košta do 310 evra.

Na spisku je i Marsel de Graf , poslanik u Evropskom parlamentu iz holandske evroskeptične partije za slobodu.

Metodički je glasao protiv svih 20 važnih rezolucija.

Inače, De Graafov je u oktobru 2022. napustio krajnju desničarsku frakciju Identitet i demokratija u Evropskom parlamentu, koja objedinjuje Alternativu za Nemačku i Nacionalni skup Francuske. De Graf je tada najavio da želi da stvori sopstvenu frakciju u parlamentu.

Isto tako radikalnim smatraju se češki evroposlanik Ivan David , kao i Konstantinos Papadakis i Lefteris Nikolau-Alavanos iz Grčke, i slovak Milan Uhrik .

Inače, Uhrik je pokušao da objasni svoje postupanje time „da ne može da podrži rezolucije Evropskog parlamenta koje osuđuju samo jednu stranu, a čiji autori ostaju slepi za još krvavija dela koja su počinile zapadne zemlje ili njihovi saveznici“.

„Nemam utisak da neke svetske sile slušaju druge, već se mešaju u njihove unutrašnje stvari i pokušavaju da ih kontrolišu. Jedina stvar koju želim je pošten pristup“, rekao je on.

Pored njih, na spisku se nalazi još 13 imena evroparlamentaraca, među kojima je i Ivan Vilibor Sinčić, hrvatski političar, poznat kao jedan od osnivača i vođa nevladine organizacije Živi zid, odnosno kao kandidat na predsedničkim izborima 2014. godine. Sinčić je prilikom izborne kampanje izazvao veliku pažnju kao najmlađi predsednički kandidat u istoriji Hrvatske, kao i kritikom hrvatskog političkog establišmenta.