Putin želi da se reše sporovi među članicama ZND-a

Neophodno je razmotriti mere kako bi se rešili sukobi među članicama Zajednice nezavisnih država (ZND), labave zajednice većine bivših sovjetskih republika.

Poručio je to u petak ruski predsednik Vladimir Putin na neformalnom samitu članica ZND-a u Sankt Peterburgu.

Veća upotreba nacionalnih valuta u trgovini

"Dodirnućemo se pitanja bezbednosti na prostoru ZND-a. Naime, osim Ukrajine, gde se zaista događaju tragični događaji, nažalost ponekad dolazi do sukoba i između drugih bliskih država postsovjetskog prostora. To, naravno, zahteva razvoj mera za njihovo rešavanje", poručio je Putin, a preneo je TASS.

Dodao je i kako je potrebno ojačati saradnju među članicama ZND-a, posebno u segmentima borbe protiv korupcije, kriminala, terorizma i  krijumčarenja droge. Založio se i za veću upotrebu nacionalnih valuta u trgovini među članicama ZND-a, objavila je ruska novinska agencija. 

U ZND-u većina bivših sovjetskih republika

ZND je osnovana krajem 1991. godine na razvalinama SSSR-a. Ali pojedine bivše sovjetske republike, poput baltičkih zemalja, nikada nisu pristupile toj labavoj asocijaciji na bivšem sovjetskom prostoru, već su se odmah izjasnile za pristupanje EU i NATO-u.

Gruzija se, sa druge strane, najpre opirala članstvu u ZND-u, potom mu je pristupila, a 2008. godine, nakon kratkotrajnog rata s Rusijom, istupila je iz ZND-a.

Pojedine zemlje, poput Ukrajine, nikada nisu ratifikovale članstvo u ZND-u. To je Kijevu omogućilo sudelovanje u radu institucija ZND-a, ali bez formalnog članstva. Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru ove godine, Kijev se u potpunosti povukao iz rada ZND-a.

U ZND-u je danas devet punopravnih članica – Rusija, Belorusija, Moldavija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan i Tadžikistan. Turkmenistan ima status pridružene članice, što mu omogućuje sudelovanje u radu te organizacije. Sedište ZND-a je u Minsku.

Sukobi na postsovjetskom prostoru

Iako dele zajedničku istoriju i iskustvo života u istim državama, carskoj Rusiji i bivšem SSSR-u, odnosi među pojedinim članicama ZND-a vrlo su napeti, a nisu retki ni slučajevi da međusobno ratuju. 

Najbolji primeri za to su višedecenijski sukob Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno Karabaha, kao i nedavni kratkotrajni rat između Kirgistana i Tadžikistana oko nerešenih graničnih pitanja. Tu je i pitanje Prednjestrovlja, otcepljene moldavske regije.

ZND Moskvi važan zbog realizacije ideje Evroazije

Ti sukobi slabe ionako slab ZND pa ne čudi da u Moskvi žele rešiti, ili barem primiriti, sporove među članicama.

Rusija se nakon napada na Ukrajinu 24. februara našla na udaru najvećeg dela međunarodne zajednice, a Zapad joj je uveo i stroge sankcije. Kao odgovor na to, vlasti u Moskvi dodatno su se okrenule ideji Evroazije, u kojoj ZND ima značajno mesto.