Rekordno nizak broj rođenih u Švajcarskoj: Stručnjaci upozoravaju na uticaj veštačke inteligencije

Švajcarska je zabeležila najnižu stopu nataliteta u svojoj istoriji, a stručnjaci upozoravaju da, pored ekonomskih razloga i promena životnih navika, sve veću ulogu u odlaganju roditeljstva ima i neizvesnost koju donosi ubrzani razvoj veštačke inteligencije.

Nakon uvođenja kontraceptivne pilule 1960-ih godina prošlog veka, stopa rađanja u industrijalizovanim zemljama naglo je opala u roku od samo jedne decenije, a od tada se taj trend kontinuirano nastavlja, prenosi Svisinfo.

Raste natalitet u Srbiji: Za prva četiri meseca 2026. godine rođeno više od 18.500 beba

Šokantno istraživanje u Holandiji: Više od polovine mladih ne želi decu - stopa nataliteta u padu

Danas Evropi nedostaje dece, to važi i za Švajcarsku, gde je prosečan broj dece po ženi pao na 1,29, što je najniži nivo otkako se vodi statistika i čak je ispod proseka Evropske unije, koji iznosi 1,34.

Osim porodične politike, u kojoj Švajcarska zaostaje za mnogim članicama EU kada je reč o modelima rada i brizi o deci, razlozi za nizak natalitet isti su kao i drugde.

Pored promena vrednosti - ka većem individualizmu i samorealizaciji, glavni faktor koji utiče na pad broja rođenih jeste visoka prosečna starost žena pri rođenju prvog deteta.

Mnoge žene žele da izgrade karijeru pre nego što postanu majke, strahujući da bi u suprotnom bile u nepovoljnijem položaju zbog čega odlažu osnivanje porodice. 

Kao posledica toga, period u kojem mogu da imaju decu postaje sve kraći, a često je dovoljna samo jedna komplikacija da potpuno poremeti njihove planove ili da na kraju imaju samo jedno dete.

Sve više žena i parova odlučuje da nema decu ili se zadovoljava jednim detetom umesto sa dvoje ili više. 

Na natalitet, navodi se, najviše utiče ekonomska neizvesnost, što se jasno videlo 2008. godine nakon finansijske krize, kada je broj novorođenčadi naglo opao. 

Srbija dobija prvi zakon o veštačkoj inteligenciji: Šta će biti zabranjeno, a šta visokorizično

S druge strane, Laura Bernardi, demografkinja sa Univerziteta u Lozani i priznati stručnjak za istraživanje životnih tokova, smatra da je neizvesnost na tržištu rada izazvana veštačkom inteligencijom samo jedan od brojnih faktora rizika.

Prema njenim rečima, ona ne deluje kao izolovani šok, već u kombinaciji sa "nizom međusobno povezanih pritisaka", poput rasta cena stanovanja i troškova života u Švajcarskoj, mogla bi da dovede do trajno niskog nataliteta.

I digitalni ljubavni odnosi, dodala je, mogli bi da utiču na natalitet, tržište takozvanih "AI devojaka" ubrzano raste, a istraživanja u SAD pokazuju da je oko 70 odsto mladih već imalo neko romantično iskustvo sa četbotom.

AI menja tržište rada: Jedna veština biće zlata vredna u eri veštačke inteligencije

Apple najavio poskupljenja: Veštačka inteligencija diže cenu iPhone uređaja